Историја у „разбијеном огледалу“

Аутор: Дубравка Стојановић

Критичари у свим земљама су се, и не знајући, сложили у једном: закључили су да је баш њихов народ најмање заступљен и да је прошао најгоре.


(Илустрација: Игњат Гатало)

Да ли су Балкански ратови ослободилачки или освајачки? Врхунац историје или њен највећи пораз? Да ли је 1453. пао Цариград или је створен Истанбул? Да ли је Степинац светац или злочинац? Да ли је настајање националних држава на Балкану био рушилачки или стваралачки чин?

То су само нека од питања на које балкански народи дају супротне одговоре. Пред историчарима окупљеним око пројекта солунског Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи поставило се питање како решити тај проблем? Како предавати историју у школама? Да ли се може наметнути једна истина у коју би сви требало да поверују? Да ли се може градити нека умивена, лажна слика да спора у историји није било? Избегавање „тешких питања“ не води никуда, нити се о историји може постићи консензус. Заједнички уџбеник би, такође, значио наметање тумачења које би мало ко био спреман да прихвати. Француска и Немачка јесу недавно објавиле заједнички уџбеник историје, али се он односи на неспорни период после 1945. године. Шта радити с оним што је спорно? Рећи да нас се не тиче? Или ставити под тепих?

Представе о прошлости један су од важних елемената идентитета, на њима се гради слика о нама самима и о онима око нас. Прошлост је „шпајз” из којег се ваде састојци за изградњу садашњости. Она живи кроз последице које ми данас осећамо. У историји се налазе узроци данашњих појава, уз њену помоћ ми можемо боље разумети време у коме живимо. Због тога је историја толико важна и ни од кога се не може очекивати да ће одустати од свог виђења.

Истовремено, та виђења важан су елемент конфликта међу народима Балкана, бојеви око заједничке, али располућене историје доприносе страстима које нас спречавају да разумемо једни друге. А ако не разумемо своју околину, не можемо добро видети ни себе. Ако не знамо добро да проценимо своје место, губимо осећај за реалност и, на основу погрешних претпоставки, доносимо погрешне одлуке. Несреће Балкана не леже само у његовој тешкој историји, већ и у њеном погрешном тумачењу и сталној злоупотреби.

На тим идејама засноване су историјске читанке „Настава модерне историје Југоисточне Европе“ које су недавно доживеле своје друго издање на српском језику. У изради ових додатних наставних материјала учествовало је 60 историчара и наставника историје из свих земља од Словеније до Турске и Кипра. Главна идеја била је да се проговори о међусобним сукобима, због чега су четири објављене књиге посвећене најболнијим и најконтроверзнијим питањима: Османском царству, настанку националних држава, Балканским ратовима и Другом светском рату.

Полазећи од тога да нико неће одустати од своје „истине” приступило се методу мултиперспективности: помоћу изабраних историјских извора представљене су све стране и сва виђења. Дати су аргументи на основу којих је могуће доћи до супротних тумачења истих чињеница. Прикупљени текстови треба да покажу ту слику „у разбијеном огледалу“, да упознају ђаке са различитим интерпретацијама истих догађаја. Тиме се конфликт не избегава. Напротив. У њега се упире прстом. Сагледан из различитих перспектива он постаје јаснији, а прошлост и садашњост реалније се виде. Тако настава историје постаје дебата, а учење разумевање.

Књиге су до сада преведене на осам језика региона, прихваћене су од свих министарстава, а кроз семинаре је прошло око 800 наставника који потврђују да им те књиге помажу да одговоре на „незгодна“ ђачка питања.

Било је и критика. Критичари у свим земљама су се, и не знајући, сложили у једном: закључили су да је баш њихов народ најмање заступљен и да је прошао најгоре. За нас је то само доказ да смо добро одмерили. Напади на те књиге били су усмерени управо на идеју да су сва тумачења историје легитимна и да је за боље разумевање у садашњости потребно да сазнамо колико је било дубоко наше неразумевање у прошлости.

Уредница српског издања „Настава модерне историје Југоисточне Европе“

Дубравка Стојановић

Извор: Политика и Центар за демократију и помирење у Југоисточној Европи
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s