Бедеми око Рима

Аурелије слави у Риму

Аутор: Драгана Матовић

Аурелијан наредио изградњу високих бедема да би заштитио Рим. Клаудије наредио убиство св. Валентина

Сунце се тек промолило на хоризонту, тог септембарског дана крајем седме деценије трећег века, када је далматинска коњица разбила напад готских јахача. Невични тактичком ратовању, Готи, чија се снага огледала само у мноштву, почели су да се повлаче према логору. Римска војска то је искористила за јуриш. У масакру који је настао ударом легија, убијено је и рањено између 30.000 и 55.000 готских војника.

Пораз Гота у бици код Наиса (Ниш) завртео је точак историје у супротном смеру. Спречена је велика најезда која је претила да уздрма Римско царство. Тријумф Римљана зауставио је Готе, који после овог краха скоро читав век нису прелазили римску границу. Из историјских извора тешко се може докучити да ли је цар Галијен, чија је владавина запамћена по многим невољама, у то време био жив или је император био Клаудије II, који је у част победе назван Готски. Још један будући римски цар, који је као и Клаудије рођен на нашем тлу, истакао се у овој бици. Био је то Аурелијан.

Детаљи како је Клаудије Готски 268. године постао римски цар нису у потпуности јасни. Легенда каже да је неколико официра, пореклом из Илирика (Балканско полуострво), сковало заверу да један од њих, најспособнији или најжељнији владарске славе, постане римски цар. Коцка је пала на Клаудија Готског. Једне ноћи, током опсаде Медиоланума (Милана), у шатор цара Галијена упали су унезверени војници. Обавестили су га да се непријатељ приближава. Изненађен, не стигавши да навуче оклоп, изашао је напоље. Смртоносна стрела је полетела, а упутио ју је командант коњице Цекропије или сам Клаудије. Те оптужбе никад нису доказане. Завереници објављују да је цар за наследника прогласио једног од најугледнијих војсковођа – Клаудија Готског. Претпоставља се да је то била њихова измишљотина, јер је Галијен имао сина и брата.

Бивши цар је имао доста присталица међу војницима и Клаудије је морао да смисли начин да избегне побуну. Одабрао је проверено средство: поделио је војницима по двадесет златника!

Спасао царство

Нико од њих није могао да одоли том поклону, јер је у Галијеново доба државна каса била празна. Цар је био приморан да кује новац који је имао тек танку сребрну превлаку преко бакра и био је скоро безвредан. У таквим условима Клаудијев поклон био је напросто – неодољив.Порекло Клаудија Готског обавијено је велом тајне. Рођен је у Дарданији, негде између Наиса (Ниша), Улпијане (Липљана) и Скупија (Скопља). Описан је као човека високог стаса, сјајних очију, широког лица, прстију који су могли да сломе вилицу коњу или мазги, озбиљног, узорног, беспрекорног понашања, који је волео доста да једе, али не и да пије вино. Разлог за величање његових позитивних особина јесте то што је касније проглашен за родоначелника династије коју је основао Констанције Хлор – отац Консантина Великог. Упамћен је и по томе што је наредио убиство једног хришћанског монаха, касније познатог под именом свети Валентин. Убиство се догодило 14. фебруара 269. године, и тај датум се код католика обележава као дан светог Валентина, празник заљубљених.

За непуне три године, колико је трајала његова владавина, успео је да заустави растакање Римског царства и започео враћање отцепљених римских провинција под окриље. Није му било суђено да влада дуго. Почетком 270. године, када је припремао рат против вандалских племена која су пљачкала Панонију, пао је као жртва куге у Сирмијуму (Сремска Митровица). Ту му је приређена сахрана. Римски сенат му је доделио божанске почасти и поставио златну статуу на Капитолу.

Извори кажу да је, непосредно пред смрт, за свог наследника именовао Аурелијана, који је од почетка имао подршку војске. Аурелијан је добар стратег и ратник, о чему сведочи и надимак „Рука на мачу“ (manu ad ferrum). За само пет година, колико је трајала његова владавина, постигао је успехе у обнови царства. Сваке године водио је по један рат и излазио као победник.

Рођен је на малом сеоском имању у околини Сирмијума или, према другим изворима, негде у Горњој Мезији. Отац му је био сиромашан сељак, а мајка свештеница Соловог култа. Легенда каже да је његова мајка имала пророчки дар и да је, док је био беба, предвидела је да ће бити император.Прве године Аурелијанове власти нису обећавале ништа добро. Ослободивши се супарника, Клаудијевог млађег брата Квинтија, у Риму се суочио са устанком радника ковнице новца. Тек што се ова побуна завршила, на Италију се обрушила још једна најезда Германа. С крајњим напором, у више битака, успео је да разбије варварске хорде. Није могао да зна да је својим војним интервенцијама успео да заустави варваре, који наредних неколико стотина година неће нападати Италију. Сматрао је да је безбедност Рима угрожена и наредио да се изграде високи бедеми којима ће бити опасан цео град. То су први бедеми око града Рима још од времена краљева. Њих ће неколико година касније завршити император Проб.

Убице – гардисти

Победа у походу који је предузео против Палмире, након што је обезбедио мир у Риму, спада у његов најзначајнији успех. У то доба успон Палмире и њене неодољиве краљице Зенобије довели су у опасност римске области на истоку. Врхунац је било њено освајање Египта и проглашавање за наследницу Клеопатре. Кренуо је у војни поход. Користећи ратно лукавство, успео је да разбије противничку војску и поврати територије. Бунтовну краљицу, оковану у ланце од чистог злата, одвешће у Рим. Била је најлепши украс у његовом великом тријумфу.

Забележено је да је овај цар често учествовао у непосредним окршајима на бојним пољу. У једној бици са Сарматима, сам је савладао 48 непријатељских војника, а укупно је дотукао 950 ратника. Повратио је провинције Галију, Шпанију и Британију. Познате су његове бесплатне деобе хлеба и уља најсиромашнијем сановништву. Неколико пута је свим становницима поделио по 500 денара.

У јесен 275. године кренуо је у рат против Персије. Негде на путу између Бизанта и Перинта убили су га његови гардисти. Заверу је организовао његов лични секретар, евнух Ерос. Док је уз највеће војне почасти спаљен на том месту, супруга Улпија Северина покушала је да задржи власт у Риму.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s