Велики ратник Проб

Новац императора Проба

Аутор: Драгана Матовић

Римски цар Марко Аурелије умро је у Сирмијуму (Сремска Митровица) 180. године. Пола века касније у овом античком граду рођен је још један император са тим именом, који се, такође, вољом илирских легија испео на царски трон. За разлику од осећајног и углађеног цара-филозофа, Марко Аурелије назван Проб (276-282) је био неписмен, сиров војник

Веза у имену потиче из тадашњег обичаја да се оно мења у моменту кад неко промени грађански статус. Тако је приликом усвојења посинак мењао не само породично, него и лично име, па, чак, и надимак. У Пробовом случају вероватно је било другачије. Наиме, за време императора Каракала, 212. године, сви становници Римског царства добили су статус римских грађана. До тада су ту привилегију имали само становници Италије. Према традицији сви су добили нова имена по његовом званичном – Марко Аурелије Антонин. Статус грађана тада су стекли Пробов отац или деда. Упркос краткој владавини и чињеници да су сазнања о његовом животу оскудна, Проб је у неким областима Европе јако познат, и то због виноградарства. Легенда каже да је у време његове владавине први пут засађена винова лоза ван Италије, и то на брду Главица, на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам. Такође, Проб је свим Галима, Хиспанцима и Британцима допустио да поседују винову лозу и производе вино. Због тога се у деловима Аустрије и Француске сматра римским царем који је у тим крајевима увео виноградарство. Римљани су, међутим, у та подручја давно пре Проба донели винову лозу, а ова прича само указује да је у његово доба цветало виноградарство.

Проб спада у владаре који су више времена провели у ратовима, него у уређењу државе. Рођен је 232. у Сирмијуму. Отац Максимус или Далмације био је баштован или војник, који је од малих ногу учио сина да напорно ради. Проб се највероватније рано посветио војничком позиву. У тим временима, једино је војничка каријера омогућавала успон на друштвеној лествици. Није познато да ли се женио и имао деце.

Са непуне 24 године, далеко пре него што је то било уобичајено, ступио је на дужност трибуна, високог официра царске легије. Тадашњи цар Валеријан препознао је храброст и поузданост овог младића. Проб је указано поверење убрзо оправдао сјајном победом над Сарматима. Валеријан, који је само захваљујући Пробовом јунаштву избегао смрт, уручио му је изузетно значајно војно одликовање: наруквицу, огрлицу, копље и венац.

Напредовао је вртоглавом брзином. У почетку је заповедао над три, потом над десет легија, пет пута му је додељена титула конзула.

Опијен славом

Ратовао је по целом римском царству. Каже се да је тријумфовао на четири реке – Рајни, Дунаву, Еуфрату и Нилу. Припада оним императорима који су понели епитет семпер вицториосо (вечити победник), што је касније ковано на реверсу његовог новца.

Када је Аурелијан (270-275), који је као и Проб рођен у Сирмијуму, дошао на чело Римског царства, ставио га је уз свој трон. Вест о неочекиваном Аурелијановом убиству, затекла га је у Египту, где је смиривао побуну. Мада је имао подршку војске, није се одмах експонирао као претендент на престо. Није желео сукоб са сенатом који је поставио већ остарелог Тацита (275-276) да руководи царством. Одмах након Тацитове смрти улази у грађански рат против његовог брата Флоријана, који се прогласио за цара. Флоријан није имао подршку војске и Проб после победе у бици код Тарсуса из грађанског рата излази као победник. Сенат је Проба прихватио као римског императора и одао му почасти, какве, према историјским изворима, нису виђене од времена његовог имењака – Марка Аурелија!

Чим је ступио на престо, Проб је сурово казнио Аурелијанове убице. Затим је, попут свог претходника, кренуо у походе против варвара, који су поново почели да угрожавају границе царства. Аутор књиге “Тло Србије завичај римских царева”, Александар Јовановић наводи да су Пробови савременици били запањени да један човек у тако кратком периоду може да води толико ратова на далеким размеђама царства. Обновио је мир у свим провинцијама. Умирио је опасну границу у Ретији, скршио је сармитске упаде у Панонији, Готе је натерао на мир и сарадњу, победио бројне узурпаторе престола, персијски краљ му је понудио повољан мир. Као искусан војник, знајући да стабилност лимеса (границе) одбија непријатеља, завршио је рајански и дунавски лимес и изградњу Аурелијанових бедема, којима је опасан Рим.

Након пет година непрекидног ратовања, враћа се у Рим где слави тријумф. Опијен славом, објављује како ће Рим ускоро постати толико моћан да му војска више неће бити потребна. Војници широм царства су ову изјаву примили као увреду.Посебан успех, који се приписује Пробу је што је у римску војску укључио велики број варвара, посебно Германа. Према неким изворима чак, 16.000! Са жељом да економски ојача царство, заробљене непријатељске војнике није убијао, већ их је насељавао као колоне да обрађују земљу. Из историјских докумената се види да је после повратка са истока у римску провинцију Тракију населио чак 100.000 варвара.

Кајање убица

Попут Ханибала, који је своје војнике терао да саде маслине, Проб је наредио да за време мира саде винову лозу у Галији, Панонији, и Мезији. Антички историчари наводе да је подизао винограде на Фрушкој гори, са намером да побољша живот у родној земљи. Управо то је било кобно за самог Проба.Наводно, једног врелог августовског дана Проб је извео војнике да праве канале за одводњавање мочвара око Сирмијума. Раздражени од врућине, напора и изнурености, легионари су се побунили. Препознавши опасност, Проб се склонио у “гвоздену кулу”, за коју до данас није разјашњено шта је представљала, да ли је то била посебна кула, која је служила за надгледање радова у пољу или кула гвоздене капије Сирмијума. Кула је освојена, а мачеви легионара завршили су у телу несрећног Проба.

Према предању, убице је одмах након почињеног убиства преплавило кајање и туга. Неки од њих су не могавши да поднесу грижу савести извршили самоубиство, други су га оплакивали и величали. Сахранили су га са свим почастима. Много је, међутим, вероватније, да је убиство било последица побуне легија на западу, које су, како пише Душко Лопандић у књизи “Пурпур империје”, за цара прогласиле свог команданта Каруса.Неколико година после овог догађаја, Пробова смрт је освећена. Учинио је то његов земљак из Илирика – Диокле, касније назван Диоклецијан.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s