Мачем освојио круну

Новац Максимијана

Аутор: Драгана Матовић

Римски цар из плејаде императора рођених у Сирмијуму (Сремска Митровица), Максимијан Херкулије (285-305, 310) спада у оне монархе који су извојевали царски положај пре бруталношћу и мачем, него владарским способностима

Уздигао се уз свог најбољег пријатеља, императора Диоклецијана (284-305), до царског престола. Обједињавало их је скромно илирско порекло, сјајна војничка каријера, а забележено је да су, чак, истог дана славили рођендан! Пар који је две деценије успешно владао Римским царством битно се разликовао. Насупрот Диоклецијану, Максимијан је, према наводима античких извора, био необразован, бруталан и немаран према реду и правилима, али и према датој речи. Мач му је био пречи него знање, а ласкање угодније од истине. Диоклецијан је био вођа, Максимијан суров, снажан и необуздан извршилац. У јавности су се појављивали као браћа. Још на почетку свог управљања римском империјом, Диоклецијан је схватио да не може у истом тренутку да заповеда војском на истоку и западу, па је одлучио да има сувладара. Изабрао је свог земљака Максимијана, већ прекаљеног војника. На свечаности у Никомедији 285. године прогласио га је за августа, с том разликом што је за себе узео титулу старијег августа. Додали су божанска имена: Диоклецијан је постао и Јовије (Јовис), према врховном богу Јупитеру, а Максимијан – Херкулије (Херцулиус), са очигледном асоцијацијом на Херкула и његову снагу. Диоклецијан је добио источни, у то доба утицајнији део Римског царства, а Максимијан остатак империје – уморан и испошћен запад. Никомедија је била Диоклецијанова престоница, а Милано (Медиоланум) Максимијанова. Здања која су у то доба подигнута у Милану – палата са хиподромом, циркус, театар, велике терме, ковнице новца, двоструки бедем – уздигла су овај град. Тада су основане Пета Јупитерова и Шеста Херкулова легија, у којима су били елитни војници Илирика. Те легије су децнијама коришћене за специјаллне задатке. Нови обичаји Неколико година касније, сматрајући да за цело Римско царство два владара нису довољна, Диоклецијан је повећао њихов број на четири и тиме створио тетрархију, тзв. владавину четворице. Право на римски престо стицало се укључивањем у Јупитерову породицу чином усвојења. Диоклецијан је тада у реформу управљања државом унео одредбу да када августи прославе двадесетогодишњицу своје владавине, драговољно се одричу престола и своја места, права и титуле препуштају цезарима. Њоме је непосредно мотивисана изградња царских палата у Сплиту и Гамзиграду. Диоклецијан је за сувладара и наследника узео Галерија Максимијана (293-311), а Максимијан Херкулије – Констанција Хлора (293-306). Добили су титулу цезара. Искусни цареви брачним везама обавезали су цезаре на лојалност – Галерије се оженио Диоклецијановом ћерком Валеријом, а Констанције Хлор Максимијановом усвојеницом Констанцијом. Диоклецијан је потпуно изменио правила понашања на двору. По угледу на Аурелијана увео је источњачки обичај клањања и љубљења царске одоре. Цару који је постао господар и бог, много се теже прилазило, него у доба када се сматрао само првим међу грађанима и сенаторима, док је “божанство” постајао тек после смрти. Увео је протокл, који је, заправо, представљао вишестепену заштиту од издаје. Пре проглашења тетрархије, Максимијан је упешно водио ратове на рајанском лимесу, а хроничари описују да је тим походима успео да уђе у “германски океан”. Мачем је умирио бунтовничке провинције у Африци и Шпанији, заједно са Диоклецијаном водио је ратове против Сармата. У годинама када је римска империја поново упознала мир, Максимијан је живео, како наводе антички хроничари, раскошно и порочно. Негде у то доба, на мајске каленаде 305. године, у Никомедији, први и последњи пут је испоштован Диоклецијанов указ: после две деценије владавине оба августа су одступила од престола и своје титуле пренела на цезаре Галерија и Констанција Хлора. Изабрани су нови цезари: Максимин Деја и Флавије Север, такође, рођени на простору данашње Србије. Диоклецијан се исте године повукао у своју палату у Сплиту да, како саопштавају историјски извори, у миру проведе преостале године живота, а Максимијан у дворац у Луканији, недалеко од Милана, мада је у свом завичају имао резиденцијално здање, за које се претпоставља да се налазило у војвођанском месту Чалма.

Зла коб

Одан Диоклецијану док су владали, Максимијан се после одрицања од престола није држао постигнутог договора. Опседнут жељом за влашћу и моћи, на све начине је учестовао у уништавању идеје о тетрархији, како би повратио титулу августа. Прилика се указала следеће године, када су преторијанци и сенат у Риму за августа незаконито прогласили његовог сина Максенција. Римско царство је поново било у хаосу. Максимијан се 307. године проглашава августом. Галерије је покренуо војску против Максимијана и са њом стигао до Рима. Пошто није успео да га савлада, јер су војници одбијали да се боре против свог старог команданта и прешли на Максимијанову страну, препустио му је Италију. Како би ојачао свој положај, Максимијан удаје ћерку за цезара Константина Великог, сина Констанција Хлора, који влада у Галији и на Рајни. Убрзо после тога покушава да преотме власт од свог сина Максенција, који је, званично непризнат, владао у Риму као самопрокламовани август. После пропасти, бежи код зета и ћерке у Галију. Живећи на Константиновом двору допринео је његовом учвршћивању на власти. Због Максимијановог лошег понашања, следеће године организован је историјски скуп у Карантуму. Ту га је Диоклецијан наводно убедио да се одрекне царске одоре. Поред Диоклецијанових и Галеријевих напора, властољубиви Максимијан није одустајао. У лето 310. године у двору у Тријеру поново себе проглашава августом. Римска империја је тада имала седам, што признатих што непризнатих августа (Галерије, Максимин Деја, Константин, Максимијан, Лициније, Максенције и Домиције Александар). Коб грађанског рата, коме је и сам умногоме допринео, није га мимоишла. Убијен је или натеран да изврши самоубиство 310. у Марсељу. Тако је “овај велики римски цар”, наводи хроничар Лактанције, “окончао живот срамном и недостојном смрћу”. Деценију касније када се буду мериле заслуге императора Марка Аурелија Валерија Максимијана, побожног сретног непобедивог августа, понтифекса, максимуса (врховни свештеник), победника Германа (пет пута), Сармата (четири пута), Персијанаца (два пута), Британаца, Карпа, Армена, Међана, трибуна (седам пута), конзула (шест пута), императора (седамнаест пута), оца домовине, проконзула и његова лаковерна страст за влашћу – доживеће рехабилитацију.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s