Од пастира – цезар!

Темељи царске палате у Шаркамену

Аутор: Драгана Матовић

Максимин Даја постао владар на изненађење свих, па и – сопствено. Флавије Север остао без војске пред Римом

Када су 305. године цареви Диоклецијан и Максимијан Херкулије, после две деценије, одступили од трона, по ранијем науму, требало је да се цезари Галерије и Констанције Хлор прогласе за августе и у власт уведу два нова цезара. Диоклецијан, који је рачунајући на породичне повезаности помишљао да ће избор пасти на Максенција (Максимијанов син) и Константина Великог (син Констанција Хлора) затражи имена од Галерија, коме је препустио да донесе одлуку.Историчар Лактанције је пренео њихов разговор: ”Кога онда да изаберемо?”, упитао је Диоклецијан. ”Севера”, рече Галерије. ”Зар оног бучног играча, пијанца, коме је ноћ дан, а дан ноћ?” ”Достојан је тог положаја, јер је одано предводио војнике и послао сам га Максимијану да га заогрне пурпуром”, рече Галерије. ”Нека буде”, Диоклецијан са устезањем прихвати, а кад запита за другог – Галерије показа на Максимина Дају, једног полудивљег младића, коме је недавно наредио да узме име слично његовом. ”Ко је тај кога ми нудиш?”, упита Диоклецијан. ”Мој рођак”, рече Галерије. Диоклецијан уздахну (и прорече): ”Не дајеш ми одговарајуће људе којима се може поверити заштита државе.” ”Испробао сам их”, одговори Галерије. ”То ћеш искусити, јер ћеш ти преузети кормило империје…”

Бледи ратник

Лактанције каже да је Максимин Даја (305-313) постао владар на изненађење свих, а вероватно и на сопствено! Казује још да је Даја, ”тек, одвојен од стада и шума, брзо постао војник гардиста, потом старешина гарде, ускоро затим трибун, а наредног дана цезар. Добио је на управу Исток да га сатре и упропасти, јер није познавао ни државну, ни војну службу, а сад је постао пастир не стада већ војника.” Тако је и било. Остао је упамћен по неуспешним ратним операцијама, а због променљивог односа према хришћанима, ранохришћански писци о њему су писали са великом уздржаношћу. Мајка му је била Галеријева сестра. Рођен је у околини места које је данас познато као локалитет Шаркамен, десетак километара удаљен од Неготина. Ту су пронађени остаци монументалне грађевине за коју се верује да ју је саградио Даја у свом родном крају, по угледу на Феликс Ромулијану, Галеријево градитељско дело. Карактер Флавија Севера (305-307) описао је анонимни хроничар, који наводи да је ”цезар Север био ниског карактера и порекла, пијанац…” Насупрот томе, Лактанције, осим хедонизма, не замера Флавију друга недела, чак наглашава његову оданост и марљивост. Посредни подаци у делима Аурелија Виктора наводе да је рођен у околини Наиса (Ниш), но они се узимају са резервом. Био је војник неке од балканских провинција, пре него што је његов пријатељ Галерије затражио да га Максимијан именује за цезара, заправо млађег сувладара Констанција Хлора, који је владио западним римским царством. Управљао је Италијом и Африком, али војска га није прихватила и у томе је лежало семе зле коби овог владара.

Максимин Даја је добио да влада Сиријом и Египтом, где се, наводе хроничари, истакао у спровођењу наређења о прогону хришћана. Претпоставља се да је изградња утврђења у Шаркамену почела одмах после његовог проглашења за цезара. Скромније величине у односу на гамзиградско здање, представљао је заправо пресликан однос између августа Галерија и цезара Даје. Вероватно Даја није хтео да се изједначи са својим ујаком, без обзира што је на то имао право. Шаркаменско утврђење, као ни Ромулијана, никад није завршено.У вртлогу грађанског рата, који је потресао империју крајем прве деценије четвртог века, Флавије Север се нашао у незавидном положају. Максенције се у Риму самопрогласио за августа. Позвао је оца Максимијана Херкулија да му се придружи у власти, што је овај и прихватио. Галерије наређује Флавију да са трупама свргне узурпаторе. Али, војници којима је некад командовао Максимијан, напуштају Севера пред Римом. Констанције бежи према Равени. Заведен Максимијановим обећањима, предаје град и – пада у заробљеништво. Околности његове смрти нису јасне. Поједини хроничари наводе да је настрадао у месту Трес Табернае, где га је пресрео одред Максенцијеве војске. Према другој верзији, Максимијан га је држао у заробљеништву и ликвидирао 307. током Галеријевог похода на Италију. Сахрањен је са свим почастима у Галијеновом маузолеју у околини Рима.

Криви пророци

Професор др Александар Јовановић уочио је необичан однос дворског хроничара Лактанција према Флавију Северу. Осим навода да се ради о човеку склоном пићу, нема других примедби. Лактанције, чак, наводи да је Север извршио самоубиство, одабравши смрт, уместо заробљеништва. Разлог томе је вероватно рођачка веза са Константиновом династијом, јер истоветност његовог имена Флавиус алудира на то. Хришћански писац не истиче, као што је то радио код свих тетрарха прогонитеља хришћана, ни Флавијево ниско порекло, па се претпоставља да је потицао из градске средине и угледне породице. То, по мишљењу стручњака, указује да је Север, ипак, рођен у Наису, који је крајем 3. и почетком 4. века доживео просперитет. Јовановић претпоставља да је Флавије Север пореклом припадао војној елити.Први пут војничке способности Максимин Даја показује у Малој Азији, којом је управљао после Галеријеве смрти, 311. године. Понесен успесима, одлучио је да се укључи у грађански рат и крене против Лицинија, који је уместо њега (сматрао је неправедно) проглашен за августа. Одлучујућа битка одиграла се у Тракији. Максимус је имао седамдесет хиљада војника, Лициније само тридесетак. Ратна вештина и срећа биле су на Лицинијевој страни. Поражен, Даја се преобукао у роба и побегао.

Хроничари описују да је срамном брзином напустио бојно поље. Следећег дана виђен је блед, преплашен, без царских обележја у граду Никомедија, више од 150 миља удаљеном од бојишта. По повратку је одмах, према казивањима, казнио све паганске пророке који су му предвидели победу. Своју срамоту наџивео је свега неколико месеци. Због оскудних способности и врлина, нису га жалили ни народ, ни војска. Сахрањен је у далекој Киликији. Кажу да је после тога заборав прекрио његов родни Шаркамен. Цар Лициније је уништио и његову породицу. Наредио је убиство његовог сина Максима, ћерке и супруге, чија имена, чак, нису остала забележена.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. #1 од стране Julijana 24/10/2012 - 22:15

    stavite i dinastije , ako ih nestavite naljuticu se…salim se 😐

  2. #2 од стране Julijana 24/10/2012 - 22:19

    ja sam streber 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s