Савет мудре Теодоре

Јустинијан и Теодора

Аутор: Драгана Матовић

Јустинијан је имао савезника у лику “пречасне супруге”. Теодора је Јустинијана очарала лепотом и умом

Једног дана ти ћеш постати цар и стајаћеш на главној позорници света. Историја ће одредити хоће ли твоје име живети или не. Мудра и блага владавина мало значи за историју. Величина није толико у квалитету душе, коју и просјак може поседовати, колико у снази маште и мисли људи. Колико има владара који су владали исправно и добро. Можда на хиљаде. Али њихова имена су заувек изгубљена у хроникама. Рат је најбржи, али и најопаснији начин, јер се може изгубити. Тиме се послужио Александар Македонски. Затим увођење закона. У томе је била величина Израелца Мојсија. И предузимање великих јавних радова, као на пример грађење утврђења, путева, водовода, храмова, палата, па и флоте војних бродова. То је учинило великим Августа.Овај савет потекао из мудрог ума будуће царице Теодоре (527-548) учинио је Јустинијана I (527-565) великим владарем. Прожет сећањима на римску величину, Јустинијан је, као цар Византије, маштао да обнови римско царство. Хтео је да буде непогрешиви законодавац, који се брине о поретку у монархији. Да би овековечио владавину и показао, како је говорио поданицима, колико су срећни што су рођени у његово доба, величанствене грађевине и градове које је изнова подигао, судове које је установио, називао је својим именом. Поборник православља, покушавао је да у овој вери уједини народе којима је господарио.

Јустинијан је имао срећу да има изванредне помагаче. Правник Трибонијан је, по његовој замисли, написао чувени Јустинијанов законик, који је смањио неправилности у судству, а касније утицао на историју права.

Родни крај

Војсковођа Велизар вратио је многе територије под окриље римске власти. Освојивши Италију, Далмацију и део Хиспаније, Средоземно море је поново постало “римско језеро”. Двојица професора математике (тада је тражено да архитекта буде математичар), Исидор из Милета и Антемије из Трала на рушевинама цркве Свете Софије у Константинопољу (Цариград), коју је својевремено саградио Константин Велики, подигли су величанствену грађевину, која представља највиши домет византијске уметности. Према предању Јустинијан је гледајући управо довршено здање узвикнуо: “Нека је слава Господу који ми је омогућио да завршим ово велико дело. Соломоне, ја сам те победио!” И, што је можда и најважније, Јустинијан је имао изврсног савезника у лику “пречасне супруге коју му је Бог даровао”, оне коју је волео да назива “својом најдражом лепотом”. Имао је царицу Теодору.Јустинијан је дошао на свет 483. године у месту Таурисиум, које се везује за локалитет Јустинијана Прима (Царичин град). То место се налази недалеко од Лебана, у близини Лесковца. Дуго се водила расправа око његовог места рођења, јер је Таурисиум у то доба био и назив места недалеко од Скопља. Историјски извори, међутим, указују да се Таурисиум налази поред Јустинијане Приме, велелепног града који је Јустинијан касније саградио из жеље да остави трајан траг у родном крају. Из описа тадашњег службеног хроничара Прокопија из Цезареје сазнајемо да је то био један од најзначајнијих и највећих византијских градова у унутрашњости Балканског полуострва, широких поплочаних улица, са трговима и фонтанама, палатама и црквама, купатилима и лечилиштима, фрескама и споменицима…Степеник по степеник, Јустинијан се пео до царског трона. Као нећак византијског цара Јустина постао је шеф његових тајних служби, а 518. године и његов сувладар. Било је то време када су се државе међу собом препирале око судбине милиона људи, као што се ситни трговци свађају око неколико ситних новчића.

Тих година спознао је да постоји и Теодора. Очарала га је лепотом и умом. Описују је као веома лепу жену, малу растом, али ванредно љупку. Њено пријатно бледо лице осветљавале су велике очи, пуне живота и ватре. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од њега.Тешко је одредити какав је био Теодорин живот пре него што је постала царица. Они који су писали о њој, углавном, су се користили Прокопијевом тајном хроником “Анегдоте”, у којој је овај хроничар забележио невероватне, највероватније измишљене исказе њених савременика.

Љубав и закон

Првих година шестог века, као мимичарка и играчица очарала је Константинопољ. Одакле је дошла – не зна се. Према неким подацима потицала је са Кипра, али различити извори бележе да би њен завичај могли бити Александрија или Константинопољ. Предање настало из неке врсте поштовања титуле царице, касније јој је доделило пристојан родослов. Наводно, њен отац је био уважени сенатор. Вероватно је њено порекло било скромније. Ако је веровати Прокопију, Теодора је расла у сумњивом окружењу. Отац јој је био сиромашан чувар медведа, а мајка циркуска забављачица. Њена најстарија сестра имала је успеха у позоришту. Теодора је кренула истим путем…

Када је упознала Јустинијана, већ је сишла са позоришних дасака. Становала је у скромној кућици, чувајући собу и предући вуну. Према Прокопијевим записима Јустинијан се искрено заљубио у њу. Док је Јустинијан за Теодору био много више него мушкарац, представљао је византијско царство, она је, што ће каснији догађаји потврдити, била једино његово царство. По сваку цену хтео је да се ожени њоме, што се косило са тадашњим римским законом који је забрањивао сенаторима и великодостојницима да узимају жене ниског положаја – крчмарице, глумице и блуднице. Био је спреман да се због ње одрекне пурпура, али његов ујак, цар Јустин, да би му учинио по вољи, укинуо је тај закон! Када је 527. Јустинијан постао званично владар византијског царства, уздигао ју је до царског престола. Први пут у историји догодило се да жена буде сувладарка! Са њим је крунисана у Светој Софији. “Пепељугин” сан је био остварен.

Ћерка забављача и супруга потомка балканских сељака, на својој кожи је осетила презир старе престоничке аристократије. Да би сачувао достојанство супруге, Јустинијан је на двору увео строг и крут церемонијал. По ступању на дужност великодостојници су полагали заклетву верности цару и царици, а сенатори, приликом сусрета са царским пурпуром, морали су да клекну на колена. Теодора је инсистирала да им се уместо традиционалних титула цара и царице, обраћају као деспини (господарици) и деспоту (господару).

Као царев саветник, Теодора је била више него корисна. Дошла је из народа и добро је познавала њихов начин размишљања. Претпоставља се да је она инспирисала неколико закона у Јустинијановом законику. Глумице које су напустиле сцену нису могле силом бити задржаване, жене су добиле право да поседују и наслеђују имовину, а будући мужеви морали су да им обезбеде дар у висини њиховог мираза. Интересантно је да је Теодора законом забранила, чак, и реинкарнацију!

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s