Само име дедино

Гала Плацидија са децом

Аутор: Драгана Матовић

Флавио Грацијан, један од најобразованијих владара антике. Констанције III владао непуну годину дана

Флавије Грацијан (367-383) је последњи – шести римски цар рођен у самом граду Сирмијуму. Старији син будућег цара Валентијана (364-375) и његове прве жене Севере име је добио по свом деди Грацијану, познатом мегданџији и победнику у свим вашарским борбама у којима је учествовао. За разлику од деде, унук је више волео филозофију и књижевност, од укуса битке. Упамћен је као један од најобразованијих владара касне антике!

Када се Валентијан, са братом Валенсом, огрнуо царским пурпуром 364. године препознао је у Грацијану племенит ков и унајмио је чувеног учитеља Аузонија да га подучава. Учитељ је несебично даровао младог ученика изузетним знањем о филозофији, књижевности и реторици. Хроничари тог доба су записали да су се у Грацијану наслућивале идеје и поступци царева Трајана, Хадријана и Марка Аурелија.Отац га је рано, 387. године, увео у власт. Имао је свега осам или девет година када му је дао титулу августа. Валентијаново представљање свог сина војсци, пренео је њихов савременик, римски историчар Амијан Марцелин:“Овога Грацијана, мога већ стасалог сина, који је дуго живео међу вашом децом, ви волите као спону између нас. Да би свуда обезбедио јавни мир, намеравам да га придружим себи у звању августа, ако наклоност вишњег божанства и воља вас, сувереног народа, потпомогне намеру очинске љубави. Он није, као ми, од малена одгајан по строгим начелима живота, нити је увежбан да поднесе тешкоће, и није – као што видите – вичан Марсовом попришту.

Други Нерон

Како мени изгледа, а о томе често размишљам, његов карактер и тежње, мада још није сасвим одрастао, јесу овакви: на почетку младости, будући васпитан на хуманистичким наукама и вештинама биће у стању да праведним судом оцени вредност исправних и погрешних дела. Радиће тако да ће поштени људи знати да их он разуме. Јуриће напред за славним делима, држећи се војничких застава и орлова, подносиће снег, мраз, жеђ и бдење, уколико буде потребно; браниће логор и ризиковаће живот за спас другова. А што је права и највиша дужност родољуба, он ће бити у стању да воли отаџбину као очински и дедовски дом…”

Одушевљена војска извикала је Грацијана за августа.

Да ли је Грацијан испунио њихова очекивања?

На почетку владавине – јесте. Одлично је организовао управљање државом. На важна места постављао је стручне и одговорне људе. У ратним походима – победио је ратоборне Аламане, убио је, чак, њиховог вођу Пријарија. После 379, међутим, направио је нагли заокрет. Висока уверења подредио је личним задовољствима. Све мање је марио за државну управу. Сукобљавао се са незадовољном војском. Дане је проводио на двору, окружен реторима и ласкавцима.Историчар Марцелин наводи да би у неком другом, мање суровом времену, Грацијанова култивисаност, образовање и интересовање више дошли до изражаја. За разлику од оца који је био неутралан у црквеним споровима и стрица Валенса, убеђеног аријанца, Грацијан се вратио православљу. Те 379. године прогласио је све јереси незаконитим. Упамћен је као “уништитељ паганства”! Чак је из римског сената избацио статуу Викторије, која је више од пола миленијума бдела над римским победама! Постао је први цар који се и формално одрекао титуле врховног паганског свештеника, која је припадала владару још од доба првог римског цара Октавијана Августа.

Изгледало је невероватно како је “младић изванредне способности, речит, умерен, ратоборан, милостив, који је напредовао такмичећи се са најбољим царевима” прешао на другу страну. Неправда, борба за наклоност и куповина заслуга, постале су саставни део живота на двору. Сам Грацијан се препустио лакомисленим задовољствима – војничке вештине, попут јахања, бацања копља, гађања стрелом, користио је само у лову. Уживао је у испразној ловачкој победи и ореолу лажног јунака. Историчари Марцелин и Виктор у овом смислу га пореде са царем Комодом, а Филосторгијус, чак, са Нероном.

Незадовољство војске искористио је узурпатор Магнус Максим. У Британији је побунио трупе против њега. Грацијан се одлучио за бег, уместо за отпор! На путу ка областима којима је владао његов брат Валентијан II, убијен је у заседи. Вероватно се то збило код Лиона, мада историчар Зосим наводи да је убијен на прилазу Сингидунуму. Имао је, тек, двадесет четири године.

На молбу његовог брата, сахрањен је у Тријеру, а 386. године милански епископ Амброзије га преноси у меморијални комплекс његовог оца у Милану. Мада се два пута женио, први пут са Констанцијом, ћерком цара Констанција II, а други пут са Летом, није оставио потомство.Оловни дечији саркофаг, са представом крста на поклопцу и три бисте са царским дијадемама, за које се сматра да представљају Грацијана, Валентијана и Теодосија, пронађен приликом археолошких ископавања у Нишу, сведочи да је боравио на овим просторима.

Стижу варвари

У годинама које су уследиле још један човек рођен у овој области испео се на римски трон. Констанције III, рођен у Наису, проглашен је за августа 421. године. Песник Олимпиодор наводи да је он, “као и Константин Велики рођен у Наису, али није био у рођачким везама са његовим царским домом. Међутим, као да му је припадао: био је величанственог изгледа и имао одлике владара рођеног у пурпуру”.

Констанције је током десетак година био најутицајнији војник на двору цара Хонорија. Олимпиодор га упоређује са грчким херојима позивајући се на епске примере код Еурипида. Успеси у борбама против варвара и разних узурпатора обезбедили су му руку чувене Гале Плацидије, Хоноријеве сестре и једне од најмоћнијих жена касне антике. Гала је пре Констанција била удата за визиготског краља Атаулфа. Римљани су га убрзо убили, њу вратили у Равену и силом удали за Констанција. Са њом је имао сина Валентијана, који ће касније постати Валентијан III, последњи знаменити владар Западног римског царства. Хонорије је верном Констанцију доделио титулу августа 421. године. Међутим, Констанције убрзо умире, а да није провео ни годину дана на трону.

Наступило је тешко време за римску царевину. Владали су варварски генерали. Цар је постао само аветињска прилика, све до оног дана када ће један варварин Одоакар 476. стргнути царски плашт и дијадему са последњег императора Западног римског царства (Ромул Августул) и послати их у Цариград, као знак да више нема августа у Риму! Но, Балканско полуострво ће и даље стварати значајне цараве у Источном римском царству. Највећи међу византијским владарима остаће Јустинијан, рођен, такође, на тлу данашње Србије.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s