Богомоља у пламену

 Аутор: Радивој Радић

Окрутни Тамерлан затворио храм у Дамаску и запалио хиљаде људи. Нормани у Солуну показали да не знају за Божија правила

Право прибежишта у цркви Свете Софије помиње шпански изасланик Руј Гонзалес Клавихо, који је почетком XV столећа боравио у Цариграду. Он каже да је у храм могао да се склони и заштити било какав преступник, без обзира на то да ли је извршио пљачку, убиство или крађу, и без обзира на то да ли је Грк или припадник неког другог народа.

Ипак, за престрављене становнике Цариграда што су се, бежећи од Турака који су 29. маја 1453. године провалили у град, склонили у храм Свете Софије, није било спаса. Неки су побијени, а највећи део је одведен у робље.У опису норманског освајања Солуна, у августу 1185. године, Никита Хонијат, између осталог, наглашава како је део локалног живља спас потражио у тамошњим православним храмовима. Међутим, варвари нису показали било какво разумевање за Божије ствари, те нису поштедели животе оних који су се склонили у богомоље.

Вероватно најпознатији случај непоштовања црквеног прибежишта је убиство браће Музалон у манастиру Сосандра код малоазијског града Нимфеја 25. августа 1258. године. Тога дана је даван деветодневни помен тек упокојеном василевсу Теодору II Ласкарисu, који је старање о државним пословима и бригу о малолетном наследнику престола Јовану IV Ласкарису, поверио Георгију Музалону.

Међутим, опозиција, коју су сачињавали аристократски кругови окупљени око Михаила Палеолога, није била задовољна таквом василевсовом одлуком. Смрћу Теодора II, сматрали су представници племства, отворио се пут да се остваре неки њихови витални интереси. Стога је и положај Георгија Музалона, који је био прави скоројевић, од самог почетка био крајње несигуран.

Расплет је уследио веома брзо и са изненађујућом свирепошћу. На дан помена блаженопочившем цару, за време службе, одред страних најамника упао је у цркву и отпочео крвави обрачун. Намах су замукле црквене песме, а појци су се у великом страху разбежали покушавајући да спас нађу у неком од углова богомоље.

Неосетљиви на чињеницу да су наоружани упали у Божију кућу, војници су се устремили на Георгија Музалона и двојицу његове браће. Неке од престрављених жртава су побегле у олтар, али им ни то није помогло; нарушивши право прибежишта и неприкосновеност олтарског простора, најамници су их исекли на комаде.Бежећи од гнева цара Михаила VIII Палеолога (1259-1282), с којим су 1264. године дошли у сукоб, сигурност у Божијој кући потражили су и нашли угледни црквени великодостојници Јован Век и Теодор Ксифилин. Севастократор Константин Торник, тадашњи градоначелник Цариграда, премда свестан тежине намераваног, али и раздражен попут лава, како вели Георгије Пахимер, био је склон да чак мимоиђе строге прописе и упадне у цркву да би ухапсио угледне духовнике. Ипак, на патријархов савет, одустао је од таквог подухвата, што је донело толико жељено олакшање Веку и Ксифилину.

Познато је да је Григорије Палама, највећи богослов касновизантијске епохе и лидер исихаста у царству, током грађанског рата четрдесетих година XIV столећа морао да користи право прибежишта. Знаменити духовник нашао се у веома неповољној ситуацији, будући да цариградско регентство није било наклоњено исихастичком учењу.

Овај догађај учинио је да дође до издавања једне царске наредбе у марту 1343. године, у којој Јован V Палеолог потврђује право азила у Светој Софији, али и предвиђа да бегунци не могу да бораве у самој богомољи, како не би реметили Божију службу, него на местима предвиђеним за такве случајеве.

Вођа исихаста ипак није избегао заточеништво, које му је припремио васељенски патријарх Јован Калекас.

После убиства Алексија Апокавка, једног од регената у грађанском рату (1341-1347), којег су приликом обиласка затвора 11. јуна 1345. године усмртили његови политички противници, заточеници нису успели да побегну из Цариграда. Апокавкова удовица послала је људе, који су побили већину напрасно слободних затвореника, а мањи део је побегао у манастир звани Неа Мони, уздајући се у право црквеног прибежишта. Међутим, присталице убијеног регента су их у слепом бесу секли по читавом храму, па чак и у олтарском простору. Уз то, велика скупина народа, која се ту окупила привучена свирепим обрачуном, бесрамно је опљачкала богомољу.

Избегли заточеници су се преобукли у свештеничке мантије, заварали прогонитеље и успели да умакну.

Баварски ратник и пустолов Јохан Шилтбергер, којег су Османлије заробиле у бици код Никопоља 1396. године, и који је потом тридесетак година провео у турској војсци, доноси застрашујућу причу о томе како је Тамерлан, по освајању Дамаска, ликвидирао знатан део тамошњег живља. Пред монголског владара изашао је врховни свештеник и молио освајача да поштеди животе духовника. Тамерлан је дозволио да се они склоне у храм, али се ту слегло, наводно, тридесет хиљада људи у нади да ће бити спасени. Онда је окрутни кан затворио храм, наредио да се око њега скупи пуно дрва и да се, напослетку, Божија кућа запали. На тај начин су настрадали сви они који су поверовали да су, склонивши се у храм, нашли безбедно уточиште.

СМРТ МИЛИЈА ОД СРАМОТЕ

У холандском граду Миделберху се 1445. године господар Јан ван Домберх, због неког убиства, склонио у једну цркву како би нашао азил. Међутим, као што се често догађало, његови прогонитељи су га блокирали. Ван Домберхова сестра, која је била калуђерица, наговарала је брата да радије погине у борби него да навуче срамоту на свој род тако што би пао у руке џелатима. Јан ван Домберх је послушао сестрин савет и погинуо, а она је добила братовљево тело да га достојно сахрани.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s