Коњушар на трону

 Deo tvrđave u Serezu

Део тврђаве у Серезу

Аутор: Радивој Радић

Дошљак из Тракије врло брзо постао други човек Царства, а онда осмислио убиство цара. Македонска династија најславнија у царству Ромеја

У једном трачком селу, у породици сиромашног сељака, можда јерменског досељеника, родио се дечак коме су дали име Василије. Он је у историји познат као Василије Македонац, јер је у време његовог рођења тај део Тракије припадао теми, односно војноадминистративној јединици, која се називала Македонија.

Како сматрају поједини научници, Василије је дошао на свет 830. или 835. године, док неки за датум његовог рођења сматрају 25. мај 836. године.Неколико чудноватих догађаја наговестило је блиставу каријеру тек рођеном дечаку. Док су једног спарног летњег дана његови родитељи радили на њиви, сина су оставили у хладовини, где је заспао. Тада се појавио орао и, крстарећи, заклонио га је сенком својих крила. Василијева мајка се најпре уплашила и покушала је да отера птицу, али, када се ова опет вратила, њој је било јасно да се ради о божјем знаку.

Други пут, поново у сну, Василијевој мајци се јавио пророк Илија, као високи старац са седом брадом, из чијих је уста лизао пламен, који је њеном сину предсказао сјајну будућност.

Очева смрт тешко је погодила породицу, и Василије, који је морао да брине о мајци и сестрама, схватио је да се од земљорадње може живети, али тешко и оскудно. Зато је одлучио да окуша срећу и, “трбухом за крухом”, кренуо у Цариград.

Извори кажу да је био веома сиромашно одевен и да је имао само завежљај и штап који су представљали његову целокупну имовину. Најпре је у чуду гледао простране улице и велика здања, али, с наиласком ноћи, морао је да потражи некакав смештај. Легао је под трем знаменитог манастира светог Диомеда и одмах заспао чврстим сном.

Игуман тога манастира је у току ноћи уснио чудан сан: јавио му се неки непознати глас и поручио му да изађе и отвори врата цару. Онако бунован, погледао је испред врата, али, како никог није приметио, вратио се у кревет. Тек што га је сан савладао, поново му се јавио исти глас и рекао да изађе и поздрави цара. Већ прилично сметени духовник поново је изашао и приметио само незнанца у ритама, па се опет вратио у постељу. Међутим, чим је утонуо у сан, непознати глас му је строго заповедио: “Изађи и уведи онога што спава на степеништу. Он је цар!”

Већ сасвим преплашен, игуман манастира светог Диомеда изашао је, пробудио Василија, позвао га да уђе и посадио за сто да вечера. Ујутру му је дао да се окупа и спремио му ново одело.Игуман је имао брата лекара, и када је видео стаситог и наочитог младића, сместа га је препоручио једном свом угледном пацијенту, рођаку цара Михаила III (842-867), који се звао Теофил, али су га због ниског раста прозвали Теофилица (мали Теофил).

После извесног времена, стицајем занимљивих околности, Василија су упознали најугледнији људи Византијског царства. Уприличен је свечани ручак на царском двору на који је позван велики број званица, међу њима и бугарски посланици који су били на пропутовању кроз престоницу на Босфору. При крају ручка, како је било уобичајено, приређено је такмичење рвача ради забаве присутних. Снажни Бугарин је савладао све ромејске рваче, све док није осетио снагу и вештину Василија.

Убрзо после овог догађаја, цар Михаило III је од једног провинцијског намесника на поклон добио веома лепог коња. Међутим, када је пришао да му погледа зубе, коњ се толико уплашио и пропео да га никако нису могли укротити ни цар, а ни његови коњушари.

Поново се умешао Теофилица и рекао је василевсу:“Господару, код куће имам једног младог човека који је веома вешт са коњима. Зове се Василије.”

Не часећи часа, довели су коњушара који је, како бележи један византијски писац, био “други Александар на другом Букефалу”. Он је узјахао непокорног пастува и само неколико тренутака било му је довољно да доведе у ред дотад неукротиву животињу.

Одушевљени Михаило III, који је био неку годину млађи од Василија, приморао је свог рођака Теофилицу да му уступи коњушара. Још под снажним утиском оног што се догодило, одвео је свог новог слугу како би га показао мајци, царици Теодори.

Када је Василије отишао, Теодора је забринуто рекла сину: “Боље да га никада ниси упознао! Он ће уништити наш род!”

Било је потребно десетак година да се обистине царичине пророчке речи.

Дошљак из Тракије врло брзо је и званично постао други човек Царства. Зазирући од василевсове ћудљиве и каткад неуравнотежене природе, Василије није ништа хтео да препусти случају. Организовао је заверу; његови људи су после дворске гозбе, у ноћи између 23. и 24. септембра 867. године, убили пијаног цара у његовој спаваћој соби.

Аморијску династију сменила је нова, Македонска династија, показаће се, најславнија византијска династија која је готово два столећа владала царством Ромеја (867-1056).

Василије I Македонац (867-886), током двадесетогодишње владавине, показао је да је био достојан да понесе круну византијског цара. Разборитом и спретном политиком, како унутрашњом тако и спољашњом, умногоме је унапредио Царство.

ИЗМИШЉАЊЕ ПОРЕКЛА

Да би се донекле ублажио Василијев мрачан и насилан долазак на цариградски трон, његови потомци, син Лав VI Мудри (886-912) и унук Константин VII Порфирогенит (913-959), а са њима и скоро целокупна званична историографија Македонске династије, посегли су за измишљеним генеалогијама. Они су у Василију, с једне стране, видели далеког потомка Арсакида, познате парћанске владарске куће. С мајчине стране Василије је, наводно, био повезан са Константином Великим, а по некима се са “обе стране гордио сјајем Александра Великог”.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. #1 од стране Daliborka Tucic 19/10/2012 - 16:00

    nekako u istoriji,podlost i lukavstvo se uvijek isplate. ali sve u svemu, vasilije je uistinu bio znimljiv gospodar imperije. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s