Круна моћног царства

Трагови хиљадугодишње моћи

Аутор: Радивој Радић

Цариградски универзитет основан Декретом цара Теодосија 425. године, много пре Болоњског. Званични језик био је грчки, али је коришћен и латински

Историја високог образовања у Византији тешко се може континуирано пратити, пре свега због недостатка јасних изворних података. Међутим, није спорно да је током трајања хиљадугодишњег царства високо образовање непрекидно постојало, али у појединим епохама оно није било непосредно везано за одређене установе.

У Атини је постојала чувена неоплатонска филозофска школа коју је 529. године укинуо цар Јустинијан И. Александрија у Египту је била позната по студијама медицине, Антиохија и Газа по реторским школама, а Бејрут по славним професорима права. Сви побројани центри су у VII столећу пали у руке Арабљана.

Особено место у високом школству Византије заузимала је њена престоница – Цариград, у који су се сливали интелектуалци из свих делова Царства. Већ његов оснивач Константин Велики се старао да се ново средиште џиновске државе не само у свему изједначи са старом престоницом Римом него и да надмаши древна научна жаришта хеленизованог Истока.

Први подаци који недвосмислено казују о високој наставној установи у Цариграду потичу из времена владе Теодосија II (408-450). Реч је о веома образованом владару који је одлично знао латински и грчки, и био добро упућен у основне научне дисциплине.

Теодосије II касније се оженио умном и лепом Атенаидом, ћерком угледног професора на споменутој академији у Атини. Касније је Атенаида, старо паганско име заменила хришћанским, Евдокија. Сматра се да је она у знатној мери утицала на свог супруга да у византијској престоници оснује универзитет. У традицији је остало забележено да су са Атенаидом из Атине у Цариград приспела и седморица паганских професора филозофије.

Декретом, који је цар Теодосије II издао 27. фебруара 425. године, утемељен је цариградски универзитет. У ствари, овим актом реорганизована је настава на училишту које је столеће раније основао још Константин Велики. Управо овде почиње историја високог образовања у Цариграду, на школи која ће у бурним догађајима византијске историје више пута нестајати и царским указима бити поново обнављана. На основу Теодосијевог указа основан је универзитет на којем су утемељене катедре грчке и латинске граматике и реторике, права и филозофије. Настава је вођена на грчком и латинском језику, а изводио је тридесет и један професор: један филозоф, два правника, десет грчких и десет латинских професора граматике, пет грчких и три латинска ретора.Нова установа, коју је основао Теодосије ИИ, била је смештена на Капитолу, здању које је по угледу на римске градске традиције у Цариграду, подигао Константин Велики. На јужној страни Капитола налазиле су се екседре, округле просторије са седиштима у којима су професори држали предавања. Поред филозофије и пратећих дисциплина, аритметике, геометрије, астрономије и музике, на достојан начин је предавана и медицина.

Важан вид наставе на универзитету обухватало је и право, јер су овде школовани и будући високи државни чиновници. Те правне студије су нарочито проширене и ојачане за владе цара Јустинијана I који је број професора права повећао на осам.

Ново златно доба за Цариградску високу школу везано је за владавину Константина 9. Мономаха (1042-1055) и делатност неколицине изванредних научника: Михаила Псела, Јована Ксифилина и Константина Лихуда.

Царевим декретом, који је издат између 1043. и 1047. године, обновљен је универзитет који се састојао из два факултета. На чело правног постављен је Јован Ксифилин са титулом номофилакс (“чувар права”), док је за управника Филозофског факултета наименован Михаило Псел са титулом “конзул (ипат) филозофа”. Из списа Михаила Псела могу се сазнати неки занимљиви детаљи о систему предавања и рада на Филозофском факултету. Чувени филозоф бележи да су професори радили до дубоко у ноћ како би спремили предавања за следећи дан. При уласку професора у салу за предавање, устајали би бољи студенти и позивали своје несташне колеге да се умире како би предавање могло да почне. Из сачуваних сведочанстава се види да су студенти често каснили на предавања будући да су им мисли и интересовања каткад били окренути другим стварима и забавама, пре свега, позоришту.У случају лошег времена, предавања се нису држала. Студенти су слушали предавања држећи на коленима даске које су им служиле да пишу на пергаменту или хартији.

Разуме се да су студенти могли да постављају после предавања професорима питања, али питања нису смела бити уопштена, већ су се обавезно односила на одређену тему. Слушаоци су и сами припремали радове о појединим питањима, које је професор пажљиво читао и студентима указивао на грешке и пропусте. Упркос неповратном опадању привредне и војне моћи Царства, високо школство у Византији постојало је до пропасти Византије (1453), али у различитим организационим видовима.

И напослетку, подсетимо се да је први универзитет на латинском Западу основан у Болоњи 1118. године. Данас је то најстарији универзитет у Европи.

ЦАРИГРАД, БАГДАД, ПАРИЗ

Крсташко освајање Цариграда и привремен нестанак Византијског царства (април 1204) довели су до прекида у организацији високог школства. Ипак, у завршним деценијама 13. столећа, у обновљеној Византији долази до новог културног полета, познатог под називом “ренесанса Палеолога”, тако да је већ око 1300. године Цариград, уз Багдад и Париз, поново постао највећи центар високог образовања. Тада је водећи предавач био Максим Плануд који је предавао читав низ предмета.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. #1 од стране snezana spasic 11/04/2011 - 11:08

    Divno sto postoji ovaj sajt da deca mogu primati informacije koje su ok!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s