Мираз мале Симониде

 Simonida iz Gračanice

Симонида из Грачанице

Аутор: Радивој Радић

Симонида Палеологина је била кћи византијског цара Андроника II и његове супруге Ирине (Јоланте) од Монферата

Симонида Палеологина је била кћи византијског цара Андроника II и његове супруге Ирине (Јоланте) од Монферата. Супружнички владарски пар имао је много несреће и десило се да је чак троје њихове деце умрло у најранијем узрасту.

Отуда је у царском дому Палеолога завладао велики страх када се 1293/1294. године родило женско дете. Како бележи савремени историчар Георгије Пахимер, тада је једна искусна и часна жена дала савет на основу којег је требало да се спасава новорођенчад.

Било је потребно да се у одаји где борави тек рођено дете постави дванаест слика главних апостола, а затим да се испред сваке слике учврсти пођеднако дуга и тешка свећа. Свеће је требало истовремено упалити и док су се свештеници појући молили за новорођенче, сачекати да се види која свећа ће се последња угасити. Дете је требало да добије име управо по том апостолу. У овом случају била је то свећа испред слике апостола Симона, па је тиме девојчица добила име Симонида. Није на одмет рећи да је то било прилично ретко име у оновременој Византији.

Њено најраније детињство, које је проводила у Цариграду, прекинуто је већ када је имала пет или шест година. У том узрасту она је упућена у Србију да би је удали за српског краља Милутина (1282-1321). Наравно, радило се о политичком браку којим је требало разрешити односе Византије и Србије.

Тада су се удајом принцеза заустављали покрети великих војски, прекидале вишемесечне опсаде чврстих градова и неретко на једну или другу страну премештале границе између појединих држава.

Односи двеју држава у две последње деценије XIII столећа били су ушли у драматичну фазу. Милутин је већ на почетку своје владавине, 1282. године, преотео од Византије Скопље и околне области. Византијски одговор – слање татарских најамничких одреда, неславно се завршио. Штавише, већ исте 1283. браћа Милутин и Драгутин продрли су чак до Свете горе и Христопоља (данашња Кавала). Онда је уследио вишегодишњи период сукоба ниског интензитета, који су се сводили на пограничне чарке, али се граница, због српске премоћи, непрестано померала према југу.

Године 1297. дошло је до покушаја византијске противофанзиве, али је она доживела крах. Тада је договорено да се царева сестра Евдокија, иначе удовица трапезунтског цара, уда за Милутина. Међутим, верна успомени на покојног мужа, она је одбила и Византинце довела у веома тешку ситуацију. Увређени српски краљ запретио је новим ратом, па му је у недостатку других аргумената, Андроник II понудио руку своје кћери Симониде. „Беше то врло шаљива ћеркица, омиљена цару, а омиљена изузетно и мајци“ – бележи се у једном савременом извору.

После дугих и тешких преговора, Србима је, на име принцезиног мираза, призната освојена територија изнад фамозне линије Охрид – Прилеп – Штип. Венчање је обавио охридски архиепископ Макарије у пролеће 1299. Таоци су размењени на средини реке Вардара, а српски краљ је цареву кћи „дочекао благонаклоно, не на коњу као што је био обичај, него сјахавши кад је прилазила, то јест као пред господарицом а не пред супругом.“

Српски краљ је тада имао четрдесет пет, а византијска принцеза само пет или шест година. Штавише, Милутин је био чак четири године старији од свог таста Андроника II Палеолога. Тада долази до веома снажног византијског утицаја у Србији. Није реч само о културним утицајима него и о преузимању читавог низа византијских институција.

Узбудљив догађај збио се 1316. године када је преминула Ирина Монфератска. Симонида је дошла на мајчину сахрану и остала врло дуго у Цариграду. Онда је нестрпљиви Милутин послао изасланике да је врате у Србију.

Цариградска влада је схватила колика опасност прети. Андроник II је своју кћи, која је тада имала двадесет две године, одмах послао кући. Како је забележено, уплашена да је муж по повратку не убије, Симонида је одлучила да обуче монашку одећу.

Замисао је покушала да оствари када су стигли до града Сера. Тамо су се неколико дана одмарали, а она је од неког купила монашку одећу и следећег дана појавила се у ризи пред српским изасланицима. Они су били запрепашћени и збуњени. Непријатну ситуацију је разрешио деспот Константин Палеолог, краљичин полубрат, који је добро знао шта ће уследити уколико брзо не делује. Он јој је пришао, силом јој подерао ризу и обукао је у њену уобичајену одећу. Затим је предао Србима и наредио да је што је могуће брже одведу. Исти писац додаје да се она том приликом опирала и да је плакала.

У браку Милутина и Симониде није било деце, а после краљеве смрти 1321. она се вратила у Цариград. У мегалополису на Босфору је, коначно, обукла ризу монахиње и, наравно, никада се више није удавала. Зна се да је две и по године после Милутинове смрти, када је српски краљ проглашен за свеца, Симонида из Цариграда на његов гроб послала златно кандило. Та вест показује, сматрају истраживачи, да се српска краљица није вратила у Византију са мржњом према српској средини у којој је провела знатан део живота.Византијски писци су је најчешће називали кралина (краљица), алудирајући на њену удају и боравак у Србији. Савремени истраживачи сматрају да је Симонида преминула у периоду после 1345. године.

ЛЕПА СЛИКА ГРАЧАНИЦЕ

Једна од најпознатијих песама из невеликог, али стога не мање значајног опуса српског песника Милана Ракића (1876-1938) носи назив Симонида и посвећена је фресци у манастиру Грачаница на Косову. Реч је о портрету младе српске краљице којој је неко ножем изгребао очи. Отуд песник већ у првом стиху негодује: „Ископаше ти очи лепа слико!“

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s