Судњи дани царства

 Istanbul - Osmanlije nadiru

Истанбул – Османлије надиру

Аутор: Радивој Радић

За пола века највеће кризе империје владало 30 царева. Испосник Исаија сведок раста Отоманске империје

Остарели свет нема више некадашње снаге… зима нема довољно киша да би натопила засејана поља, а ни довољно сунца да би дозрела летина… испражњене планине не дају довољно мрамора, исцрпени су рудници злата и сребра… на пољима нема ратара, на мору морнара, у таборима војника; у судовима више нема правде, занатство је неспособно, у обичајима више нема реда… помор десеткује људски род… приближава се судњи дан.

Ово су речи које је 250. године забележио свети Кипријан. Била је то епоха једне од највећих криза коју познаје светска историја, поготово период од 235. до 284. године, време „велике анархије“, када се сменило безмало тридесет царева и безброј узурпатора. У то пола столећа криза се испољила на свим пољима државног и јавног живота Римског царства: грађански ратови, упади варвара, суноврат централне власти, пољуљани су пољопривреда и занатство, слабљење војне снаге, опадање градског живота, корумпирано и неспособно чиновништво.

Сачувана сведочанства казују да горки песимизам угледног духовника Кипријана уопште није био умишљен. Велико расуло у Римском царству пред крај III столећа стављало је светску империју на искушење највишег степена, уз опасну претњу да она подлегне недаћама.

Том историјском изазову на најбољи начин су одговорила двојица генијалних царева – Диоклецијан и Константин Велики. Они су из корена реформисали малаксалу државу и удахнули јој нови живот. Извесни знаци опорављања били су приметни већ од 268. године. Међутим, Кипријан то није доживео јер се упокојио деценију раније, 258. године.

Много столећа касније један други духовник на сличан начин као и Кипријан видео је све најгоре у будућности која је долазила. Био је то чувени српски монах и дипломата – инок Исаија. Он је био човек XIV столећа, сведок и очевидац непрестаног нарастања моћи османске државе. После Маричке битке (1371), овај калуђер саставио је чувени запис, који на потресан начин казује о страху пред Османлијама.

„А књигу ову, светога Дионисија, велим, у добра времена, дакле, почех, када божаствене цркве и Света гора, рају подобне, цветаху као неки врт код извора увек напајан, а сврших ту у најгорим од свих злих времена… И толика невоља и зло љуто облише све градове и крајеве западне, колико ни уши не слушаше, нити очи видеше. После убијања храброг овог мужа, деспота Угљеше, просуше се Исмаилћани по читавој земљи као птице по ваздуху, и једне хришћане мачем клаху, друге у ропство одвођаху, остале смрт прерана поже, а смрти који избегоше, глађу погубљени бише.

Јер таква глад би по свим крајевима, каква не би од створења света, нити после таква, Христе милостиви, да буде. А које глад не погуби, њих допуштењем Божијим вуци ноћу и дању нападајући, јеђаху. Авај, тужан призор бејаше видети! Оста земља од свих добара пуста – и људи и животиња и других плодова. Не бејаше кнеза, ни вође, ни наставника међу људима, ни избавиоца ни спасиоца, већ се све испуни страха исмаилћанског, и срца храбра јуначких мужева у женска најслабија срца претворише се… И, ваистину, тада живи величаху раније умрле.“

Упркос извесним литерарним претеривањима и гордом патосу, ове речи на најбољи начин одсликавају расположење и неспокој православног света на Балканском полуострву почетком осме деценије XIV столећа. Истовремено, оне се са много разлога могу уврстити међу најлепше странице српске средњовековне књижевности. Брижном монаху и његовим савременицима сутрашњица је изгледала потпуно мрачна. Византијски цар и читав низ околних обласних господара после Маричке битке постали су вазали Османлија.Чинило се да хришћанским земљама прети смртна опасност. Уистину, она је уследила, али знатно касније – средином XV столећа. Међутим, упркос свему, хришћански народи југоисточне Европе опстајали су и преживели дуга и тешка столећа туркократије.

Данас, када живимо на додиру два миленијума, другог и трећег, и кад смо сведоци неслућеног и тешко појмљивог узлета технологије, с једне стране, и, чини се, вртоглавог пораста опасности од свеопште катаклизме, с друге стране, поново слушамо драматична упозорења појединих људи.

Сви нас они упућују на жалопојке сличне застрашујућим реченицама које су изашле из пера светог Кипријана и инока Исаије.

Данас се уместо исцрпених рудника или хитрих варварских одреда, који руше све пред собом, наводе киселе кише, истањени озонски омотач, нуклеарна опасност, затровани облаци, тероризам, биолошко оружје, глобално отопљавање, опасност од несташице воде за пиће. И овог пута не можемо утврдити да поменута страховања нису без основа. Сведене на јасну поруку да се време Армагедона неумитно приближава, речи ових нових визионара обмотавају планету и уносе неспокој у већ приметно узнемирене душе њених житеља. Утисак је да осећај беспомоћности данашњих људи, без обзира на задивљујуће подвиге људског интелекта, којима смо сведоци, каткад није ништа мањи него код људи из ранијих историјских епоха.

Упркос свему, остајемо у нади, да ли и у уверењу, да се мрачне слутње и апокалиптичне визије забринутих и малодушних савремених пророка ни овога пута неће у потпуности остварити.

НЕСРЕЋЕ СЕ НАМНОЖИЛЕ

У зло време, епидемије и ратови су десетковали живаљ империје до размера праве демографске катастрофе. Римско царство, које је у I столећу бројало седамдесет милиона становника, у III столећу било је сведено на свега педесет милиона житеља. Читаве области су сасвим запустеле. Несреће, које су у таласима запљускивале империју на три континента, уносиле су тескобно осећање несигурности и страха у његове поданике.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s