Грађани две државе

 Аутор: Чедомир Антић

Јован Цвијић је веровао да је око 90 одсто становника Србије у областима између Мораве и Дрине, дакле у самом средишту модерне српске државе, водило порекло из Црне Горе, Старе Херцеговине (данашња северна и западна Црна Гора), Херцеговине и Босне

Према неким проценама, данас у Србији живи већи број грађана рођених у Црној Гори него што ова република има становника. Јован Цвијић је веровао да је око 90 одсто становника Србије у областима између Мораве и Дрине, дакле у самом средишту модерне српске државе, водило порекло из Црне Горе, Старе Херцеговине (данашња северна и западна Црна Гора), Херцеговине и Босне. Томе треба додати чињеницу да је Црна Гора у данашњим границама успостављена тек 1945. године.

Пре само сто педесет година Црна Гора је заузимала свега нешто више од трећине данашње територије, и то углавном планинских области цетињске и делова неколико суседних општина.

Често помишљам да је поглед црногорских интелектуалаца према прадавној државици Дукљи, суштински покушај да сва каснија историја буде релативизована и обесмишљена.

Када је средином 10. века византијски цар историчар Константин VII Порфирогенит писао своје списе о народима и о управљању царством, на Балкану су поред Византијске империје постојале бугарска, српска и хрватска држава. Цар је детаљно писао о Србима и Хрватима, набрајајући њихове земље и жупе које су их чиниле. Дукља је заједно с Травунијом, Захумљем, Рашком, Босном и Паганијом, и поред свих недоречености, у овом спису сврстана у оквире српске државе.

С временом су различите области преузимале вођство над српским земљама. Током 11. века предводништво је стекла Зета (раније Дукља), али је од почетка 12. века првенство припало Рашкој. Династија која је завладала Рашком, а из које је потекао Стефан Немања, такође је пореклом из Зете. Зато је Немањин отац и пребегао у своју постојбину у време феудалне анархије у Рашкој, па се родоначелник највеће српске династије родио у Рибници поред Подгорице. Још у 19. веку веровало се да је Катунска нахија (стара Црна Гора) била тек Арарат српске слободе. Зато је Његош и писао: „Што се не хће у ланце свезати, то се збјежа у ове планине…“

Национални романтизам само је учврстио ова осећања. Данас могу деловати само као потпуне бесмислице тезе појединих „новоромантичара“ у Црној Гори који за Његошево велико српство окривљују утицај његовог васпитача Симе Милутиновића Сарајлије.

Последњи црногорски нововековни владар, књаз (од 1910. краљ) Никола, обећавао је да ће се после ослобођења Српства одрећи престола уколико му буде одређена висока рента и дарован дворац негде у Прованси. Погибија кнеза Михаила и успостава сиромашног и малолетног кнеза Милана на трону, који је руска дипломатија, наводно, планирала да преда управо књазу Николи, довели су до новог захлађења односа.

Независност, коју су две државе добиле (13. јула 1878) сматрана је празним добитком. Ипак, подела је њоме само учвршћена, иако је у то време мало ко био спреман да то призна. Заклињања на верност и јединство била су честа и драматична.

Када је 1896. књаз Никола посетио Београд, приликом видовданске литургије у Саборној цркви, он и краљ Александар Обреновић држали су се за руке. Слободан Јовановић забележио је и да је црногорски владар плакао. Колико су везе између Србије и Црне Горе биле снажне и личне сведочи чињеница да је Обреновиће и Петровиће везивало кумство, док се осамдесетих година 19. века глава претендујуће династије Карађорђевића, кнез Петар (будући краљ), оженио Зорком, кћерком књаза Николе.

Ипак, по повратку Карађорђевића на престо, односи између две државе постали су врло лоши. Преговоре о савезу смењивале су афере – бомбашка и колашинска – када су противници књаза Николе у дослуху с Београдом, наводно, настојали да га свргну. Истовремено када је и Црна Гора, последња на Балкану, постала уставна држава, избори су показали не само да народна већина није задовољна аутократском владавином књаза Николе већ и да је привржена уједињењу са Србијом. Победничка Народна странка желела је да Народну скупштину преименује у „српску народну скупштину“.

После победничких ратова из 1912-1913, две државе су први пут добиле заједничку границу. Србија је из својих ратних тековина значајно увећала црногорске територијалне добитке, а црногорска војска је послала једну јединицу у Македонију како би помогла српски ратни напор против Бугарске.

Одлучност народне већине да се Црна Гора непосредно и безусловно уједини с Краљевином Србијом, исказана на Подгоричкој скупштини новембра 1918. године, ипак је била изражена у несигурно и недемократско ратно време. Отпор уједињењу пружен је углавном у старој Црној Гори, претворивши се у краткотрајни грађански рат бјелаша (присталица уједињења) и зеленаша (лојалних краљу Николи).

И поред чињенице да све до 1945. у Црној Гори нико није оспоравао њено српство, између два рата настао је први покрет за отцепљење. Незадовољство је било опште, тако да су комунисти на првим изборима новембра 1920. добили највећи број гласова у овој земљи, традиционално наклоњеној Русији.

Управо ће комунистички покрет спровести стварање црногорске нације. После 1945. сви словенски становници Црне Горе постали су Црногорци, а школа и држава ускоро су их већином увериле да између Срба и Црногораца постоје непремостиве разлике.

ЂИЛАС ДЕМАНТОВАН

ОД 1945. до 2000. народно јединство је замењено државним. Тако је Милован Ђилас, један од креатора модерне црногорске нације, тврдио да нема тога ко би могао одвојити Црну Гору од Србије. Пропадање Србије током деведесетих година 20. века учинило је крај и овом јединству, чији су последњи талац остале политичке елите у Србији.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s