Кратко славље у Драчу

 Srpske snage u Medovskom zalivu 1913. godine

Српске снаге у Медовском заливу 1913. године

Аутор: Чедомир Антић

Велика лука без отпора припала је Краљевини Србији. Велике силе планирале да Србија добије коридор ка мору

Средином новембра 1912. један ескадрон српске коњице укасао је у плићак Јадранског мора. Најважнији циљ Балканског рата био је остварен. Краљевина Србија добила је територијални излаз на отворено море. После читавог века самосталног државног постојања, угрожена од Хабсбуршког и под сенком Османског царства, Србија је коначно дошла у посед једне морске луке.

После победа српске војске у Куманову и код Битоља, исход рата био је одлучен. Ипак, српска војска је тек требало да запоседне јадранско приморје. Влада у Београду није рачунала с тако брзом ратном победом. Зато је уочи рата преговарала с арбанашким главарима на Косову.

Почетком новембра, надомак Проклетија, формирана су два одреда српске војске. Око шеснаест хиљада војника Дринскоалбанског и Шумадијскоалбанског одреда упућено је преко планина. Историчар Милић Ј. Милићевић упоредио је ову епопеју, која је трајала пуних месец дана, с великим и славним преласцима Алпа, од Ханибала до Наполеона.Српска војска је путовала до Драча читавих месец дана, прелазећи дневно у просеку десетак километара. Успут је наилазила на незаинтересованост локалног становништва и активност аустроугарских агената. Озбиљнија битка с остацима османских снага одиграла се тек приликом опсаде Љеша.

Само један дан пошто је 28. новембра 1912. Исмаиљ Кемал Влора уз подршку Аустроугарске у Валони прогласио независну Албанију, српске претходнице ушле су у Драч. Велика лука дошла је без отпора под власт Краљевине Србије.

Дописник „Дејли телеграфа“ био је једини новинар који је присуствовао овом догађају. Градски угледници су два дана испред града чекали на долазак српске војске. Када је напокон један ескадрон изнемоглих коњаника стигао, ођекнули су усклици у славу Србије. Нову власт је посебно срдачно дочекао драчки православни епископ Јаков. У време када је дошла у посед Драча, Србија га је у ствари дипломатски већ била изгубила. Велике силе су још само разматрале да ли треба да добије узани коридор ка мору у области Светог Јована Медовског или да јадранска железница, када једном буде изграђена, остане под међународном контролом и отворена за Србију.

Ипак, Краљевина Србија се понашала, како је то сликовито написао професор Димитрије Ђорђевић, „као да ће у Албанији вековати“. У Драчу је основан округ, а у Тирани, Елбасану и Љешу срезови. У Орошију, средишту католичких Мирдита, и у области Дукађин такође је успостављена управа.

У Драч је убрзо допутовао први начелник округа – Иван Иванић. Његова супруга Делфа, једна од утемељитељки Кола српских сестара, водила је болницу у Драчу. Касније је заражена тифусом, који је једва успела да преболи. На чело драчке општине доведен је угледник из старе драчке породице Ђурашковић.

Српска власт у Албанији почела је временом да се суочава с великим тешкоћама. Мир становништва морао је да буде издашно плаћан. Деловање аустроугарских агената и бегова оданих султану чинило је ионако лоше путеве несигурним. Током неколико дана уништене су усамљене станице, које су бранили малобројни српски војници.

Одмазда је била оштра, али штетна по слику Србије. Лондонски „Тајмс“ писао је на основу гласина о спаљивању читавих села, а у Аустроугарској су штампане новине („Albanische Korrespondenz“), које су српску војску оптуживале за масакре више хиљада Арбанаса и муслимана у Санџаку, Македонији, на Косову и у Албанији. Међутим, касније објављен извештај међународне комисије о узроцима и вођењу балканских ратова Карнегијеве фондације за мир углавном није потврдио ове оптужбе.

Читава литература објављена у то време, између осталог и из пера најзначајнијих српских политичара, говорила је у прилог тези да народ Албаније није у стању да створи и у миру води своју државу.

Већ у априлу 1913. постало је извесно да је крај „албанске операције“ близу. Под притиском флоте великих сила српска војска је напустила јадранско приморје. У Албанији је, међутим, остала још два месеца, а у њу се враћала скоро сваке године током читаве следеће деценије.

Повлачење српске војске из Албаније имало је значајне последице. У то време нешто више од четвртине становништва северне Албаније било је словенског порекла.

У настојању да створе економски независну Србију, чији би бродови у своју земљу преко српске луке, како је иронично приметио британски посланик Пеџет, „доносили блага Индије“, творци српске политике су заборавили на словенско становништво. Заборавили су и српску војску: први прелазак 16.000 војника преко Албаније није био предвиђен ратним планом. На марш смрти, који је трајао месец дана, војници су послати са по два хлеба!

До нашег времена Срби из Албаније су скоро у потпуности асимиловани или су се иселили. Пре него што се српска војска повукла, један одбор жена из Драча послао је телеграме руској царици и енглеској краљици, молећи да овај град остане у саставу Краљевине Србије. Одбор је писао у име 524 жене Драча – већине његових становница.

ОПСАДА СКАДРА

Скадар је, после пада Солуна, Јањине и Једрена, остао последње османско упориште у унутрашњости Балканског полуострва. Црногорска војска га је опседала уз помоћ српских трупа. Иако су напослетку под притиском великих сила српске јединице напустиле опсаду, њихова командна и техничка помоћ кључно су допринеле црногорској победи. Приликом опсаде Скадра, први пут у историји дејствовала је српска ратна авијација. Ратни пилот с дозволом број 1 у српској авијацији, наредник Михајло Петровић, погинуо је 7. марта 1913. на борбеном задатку, поставши тако и прва жртва у ратном ваздухопловству наше земље.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s