Отимање свете земље

 Miloš Obilić (ulje Aleksandra Dobrića)

Милош Обилић – уље Александра Добрића

Аутор: Чедомир Антић

Народ се из јужне покрајине непрестано селио. Подела Космета за Милошевића значила издају

Када су осамдесетих година 20. века редакције једног југословенског омладинског часописа разматрале питање решења статуса Косова, аутори посебног издања писали су, између осталог, и о могућности поделе покрајине. Садржај заједничких анализа представили су преко неких веза Слободану Милошевићу, политичару чија је каријера у партији и држави у то време била у успону. Кажу да је будући први човек Србије на спомен поделе одмахнуо руком уз опаску да би свако онај ко би се одрекао макар и једне косовске општине био сматран за издајника сличног Вуку Бранковићу.

Дакле, српска јавност је крајем осамдесетих година, после скоро деценије кризе југословенске федерације, била неспремна за било какав значајнији компромис у вези с Косовом. У историји су постојали, истина ретки, примери да се једна држава добровољно одрекне дела своје територије, међутим, сваки такав аргумент био је у српској јавности углавном дочекиван тврдњом да је Косово за српски народ „света земља“.

Развој идеје о Косову и Метохији као светој земљи врло је сложен и представља једну од особености модерне српске историје. Наиме, Косово и Метохија у овим границама постоје само 48 година! Прва граница области, она према Кнежевини Албанији, одређена је после дуготрајног преговарања и арбитраже 1913. и 1914, у време када Косово и Метохију нико није помињао као посебну област.

Кад је реч о недељивости области данашњег Косова, тадашња српска држава није баш имала став истоветан данашњем. Поред тога што су српске трупе помагале црногорској војсци приликом опсаде Скадра, Србија је од своје територије као компензацију малој јадранској краљевини придружила област Ђаковице. Црна Гора, која је, и поред свог тада несумњиво српског етничког карактера, у то време ипак била независна држава чија је политика често била врло различита од политике Србије, присајединила је после Првог балканског рата читаву област Метохије, укључујући и Пећ, седиште некадашње српске патријаршије и област манастира Високи Дечани. Кажу да је један црногорски званичник у то време у разговору изјавио: „Ђаковица ће нас сахранити…“ Мислио је, очигледно, на немирно становништво ове етнички доминантно арбанашке вароши, које је било четири пута бројније од грађанства престонице Цетиња. Ђаковица је након присаједињења постала највећи град Црне Горе!

Косово је тек после Другог светског рата добило своје границе. До тада, област је била у административним границама Зетске бановине (једне од девет, касније осам бановина Краљевине Југославије), односно у саставу италијанске Велике Албаније.

Аутономна Косовскометохијска област је испрва основана без крајева северно од реке Ибар (Ибарског Колашина) у својим границама. Током првих десет година аутономном облашћу управљано је посредством војне управе, а касније је савезни полицијски апарат спроводио политику која није остављала места за некакву аутономију, нарочито не за моделе какви су постојали у земљама реалног социјализма, који су подразумевали многе одлике државности.

Ипак, и таква аутономија пружала је основе за касније успостављену државност Косова. Тако је 1961. донесена одлука да област Ибарског Колашина (данашње општине Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) буде прикључена Косову. Разлози су били „економски“ – „друговима с Косова било је потребно дрво“ из богатих шума овог краја.

У политичком погледу област је пролазила кроз неколико промена. Од 1945. до уставних промена из 1963. назив јој је био Аутономна област Космет, касније је преименована у Аутономну покрајину Косово и Метохија, да би с уставним променама из 1974. и стицањем положаја субјекта федерације добила назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово.

Све ове противречности намећу питање шта суштински чини Косово и Метохију у данашњем територијалном обиму светим земљама српског народа? Заиста, Косово је било заветна земља покрета за национално ослобођење и уједињење српског народа током читавог 19. века.Српски народ се из области непрестано селио, нарочито пошто је Србија 1878. године добила независност. Протеривање и повлачење турског и арбанашког становништва из новоослобођених крајева довели су до новог прогона Срба у пограничним областима Османског царства. До ратова из 1912. само с данашњег Косова у Краљевину Србију преселило се око 100.000 људи. Можда је управо та морална обавеза према сабраћи која су прогоњена свакако више и окрутније него у било ком другом крају Османског царства или Хабзбуршке монархије и довела до тога да област Старе Србије (касније Косова) добије посебан положај у српској националној свести.

Ипак, док се јединицама српске војске 1912. чинило да ослобађају српски Сион, обичан народ је после укључивања у српску и југословенску државу практично заборавио Косово и Метохију. И поред повремених народних излива солидарности, као што је био онај када су грађани Крушевца спречили рушење споменика Косовским јунацима, или народни покрет крајем осамдесетих година ради заштите локалних Срба, слика Косова добила је касније у колективној свести знатно другачији карактер.

ВАЗДА РОВИТО

У време Краљевине Југославије чак трећина жандармеријских снага служила је у областима Косова и Македоније. Ипак, у држави је приоритет стављан на сложене и тешке односе између Хрвата и централних власти. После Другог светског рата на Косову је стваран систем који је, и поред лошег односа према локалним Србима, све до 1974. године одговарао већини припадника свих заједница покрајине.

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s