Југославија или ништа

 Naslovna strana četničke "Velike Srbije"

Насловна страна четничке „Велике Србије“

Аутор: Чедомир Антић

Србија није имала јасан национални програм. Радикали хтели државу по угледу на Немачку. Циљ излазак на море и граница са Грчком

Економски разлози били су веома значајни за формирање идеје о “Великој Србији” и Југославији. Београд, престоница Србије, чије је ослобађање трајало пуне шездесет и три године (од 1804. до 1867), налазио се на самој граници с Аустроугарском, на домету непријатељске артиљерије, ограничен зловољом суседа.

Крајем 19. века, у време када је привредна слобода зависила од снаге и величине државе и њеног приступа отвореном мору, Србија и Швајцарска биле су једине две европске државе које нису излазиле на обалу мора. Гарашанин је тврдио да ће се Србија, уколико остане у положају у ком се налазила средином 19. века, као у неком котлу постепено скувати приклештена између моћних и непријатељски настројених великих сила.

Доласком радикала на власт, после 1903. године, обновљени су напори на стварању балканског савеза и уједињења Југословена. Радикали, раније заговорници заједничке државе с Бугарском, који су у време Српскобугарског рата из 1885. сакупљали добровољце против режима краља Милана, тешко су напуштали замисао о стварању велике јужнословенске државе од Алпа до Црног мора. Тек немогућност да се постигне споразум с Бугарском и Други балкански рат, у ком је судбина вардарске Македоније решена у корист Србије, окренули су их у потпуности ка Западу.

Радикали су сматрали да би Југословени могли да створе велику јединствену државу по угледу на Немачку и Италију. Дужност Србије требало је да буде да изврши улогу Пијемонта или Пруске. Творци српске спољне политике веровали су у народно јединство и неминовност стапања „три племена“ – Срба, Хрвата и Словенаца – у једну нацију. Алтернатива стварању Југославије није узимана озбиљно у обзир. “Велика Србија” и Југославија, за творце српске политике, али и за европске дипломате, биле су исто, баш као што су Велика Пруска и Друго немачко царство били различити само у семантичком погледу.

Уочи балканских ратова Србија је као своје циљеве на југу истакла ослобођење Косова и Вардарске долине. Економски, ови циљеви могу се свести на излазак на Јадранско море и успоставу заједничке границе с Грчком.

Ипак, до избијања Првог светског рата Србија није сачинила јасан национални програм. Само неки спољнополитички потези указивали су на припрему Србије за уједињење југословенских земаља. Тако је 1914. године, само годину дана пошто су Србија и Црна Гора добиле заједничку границу, започео процес уједињења две државе.

Почетком 1914. довршени су и преговори о конкордату између Ватикана и Краљевине Србије. Занимљиво, преговоре је водио аустроугарски држављанин, католик Лујо Бакотић.Почетком Првог светског рата, Нишком декларацијом из децембра 1914. Скупштина Србије одредила је и, што је било неуобичајено, објавила, државне ратне циљеве. Краљевина Србија, којој су 1913. присаједињени Косово и Македонија, требало је да се уједини са Србима, Хрватима и Словенцима из Аустроугарске. Границе нове државе прецизно је одредио познати географ и антрополог Јован Цвијић. Оквирно, оне су од реке Муреша у Банату ишле на северозапад до Баје, а одатле Дравом до Клагенфурта и Соче.

До 1918. године, под притисцима да уступи део Македоније Бугарској, српска влада је одбијала сваки споразум којим би Аустроугарска била сачувана, југословенско питање затворено, а створена “Велика Србија”. У септембру 1915. године, уочи Аустронемачке офанзиве на Србију и ступања Бугарске у рат, савезници су за уступке Србије били спремни да јој обећају стварање “Велике Србије”: државе којој би били присаједињени Бачка, Славонија, Босна, Херцеговина, Далмација до Сплита и приморје до Конавала и од Улциња до Љеша. Напослетку, Србији је у изглед стављено и уједињење с тако у потпуности територијално окруженом Црном Гором.

Српска влада је упорно одбијала било какво решење осим уједињења свих Југословена. Једина недоумица, која је постала очигледна тек у другој половини рата, било је питање унутрашњег уређења будуће државе. После изласка Русије из рата, Србија је изгубила моћну заштитницу. Одатле спремност њене владе да попусти захтевима емигрантског Југословенског одбора. Крфском декларацијом из 1917. договорено је да уједињена југословенска држава буде монархија под династијом Карађорђевића, али да традиционалне области задрже извесни степен аутономије.

Ипак, 1918, у време таласа комунистичких револуција широм источне Европе и потпуног колапса државне власти у југословенским земљама Аустроугарске, око Немачке и Совјетског Савеза створен је појас унитарних држава. Поред великих сила, и званична Србија била је и даље наклоњена централистичком уређењу будуће државе.

Ако је “Велика Србија” икада била близу остварења, било је то крајем новембра 1918. године. У очекивању уједињења, Велика скупштина Војводине и Велика народна скупштина Краљевине Црне Горе прогласиле су непосредно уједињење с Краљевином Србијом. И народна већа широм Босне и Херцеговине најавила су самостално присаједињење. Ипак, званична Србија није охрабривала овакве одлуке.

АМПУТАЦИЈА ДРЖАВЕ

Непотврђена анегдота говори да је један од заговорника централистичког уређења и први човек Самосталне демократске странке Светозар Прибичевић, у разговору с краљем Александром 1928. године, спречио ампутацију делова Хрватске (приближно на линији Карлобаг-Карловац-Огулин-Сисак-Вировитица), аргументом који је до данас постао кредо политике Србије: „Величанство“, наводно је рекао, „ви бисте били први владар који покушава да смањи, уместо да гледа да повећа своју државу!“

Извор: Вечерње новости
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s