Улога Србије у реформи Јулијанског календара

Аутор: Никола Веселиновић

Календар је настао као потреба људи да знају своје место у времену. Исто тако, за религијске потребе календар је пресудан. Још од најранијих времена постојала је потреба за одређивањем годишњих доба и кишних сезона и утврђивању везе са другим периодичним догађајима на небу које су људи примећивали. Календари су се правили у односу на кретање и фазе Месеца, кретања Сунца, а ретко, посматрањем кретања Венере. Све велике ране цивилизације су имале свој календар. Из вавилонског календара нам долази седам дана у недељи где је сваки дан у седмици био посвећен једном од седам небеских тела (недеља – Сунцу, отуд Sunday на енглеском, Месецу понедељак, и даље редом Марсу, Меркуру, Јупитеру, Венери и Сатурну).

Сада имамо у свету преовлађујућу поделу на Лунарне календаре (исламски, стари римски и много античких календара), Лунисоларне (где се упоредо посматра кретање Месеца и Сунца, као у јеврејском и кинеском календару) и Соларне попут Грегоријанског и Јулијанског календара.

Иако је опште прихваћен Грегоријански календар, Српска православна црква још увек, попут још неких православних цркава, користи Јулијански, непрецизнији календар.

Јулијански календар је увео Јулије Цезар, 46 године пре н.е. са циљем да исправи дотадашњи римски лунарни календар који је био крајње непрактичан. Он је после своје ратне кампање у Египту позвао астронома Сосигена из Александрије да направи нови календар. Сосиген је, користећи постојећи египатски календар, увео соларну годину која траје 365,25 дана, а проблем године која нема цео број дана је решен увођењем преступне године са 366 дана на сваке четири године. Дан би се додавао на крају фебруара који је био последњи месец у години.

Проблем са свим календарима је што период окретања Земље око Сунца траје 365,242199 дана. Први је до ове цифре дошао арапски научник и песник Омар Хајам око 1073 године који је и сам направио веома тачан календар.

Tако Јулијанска календарска година има вишак од око 11 минута што се сабира како године пролазе. Као код лошег сата, календар касни за стварним стањем и датуми се све мање поклапају са положајем Земље у односу на Сунце. Сада, две хиљаде година после настанка Јулијанског календара, имамо Јулијанску Нову годину 13 дана касније од стварне Нове године.

Иако је Римско царство пропало пет векова после увођења Јулијанског календара, новонастала црква Христа је наставила да користи тај календар. Година је почињала у Византији (а и сада је почетак литургијске црквене године) 1. септембра, одатле и почетак школске године.

Цркви је било веома значајно тачно утврђивање дана најважнијег празника, Ускрса. Први екуменски сабор у Никеји је 325. године Христа одлучио да се Ускрс слави у недељу, прву после пуног месеца по пролећној равнодневници.

Задатак одређивања датума Ускрса, од кога зависе многи црквени празници, је решио монах Дионисије из Молдавије. Он је увео појам нулте године и увео означавање ера пре Христа и после Христа.

Грешка коју је правио Јулијански календар је померала равнодневницу а тиме време Ускрса и осталих празника. Католичка црква је, после неколико неуспелих реформи, то исправила. Папа Гргур XIII је објавио да после 5. октобра 1582. долази 14. октобар исправљеног новог календара. Тај „Грегоријански“ календар је саставио математичар Лилио (1510-1576) који је увео да свака четврта година не буде преступна.

Године краја века су преступне, по новом, само ако су прве две цифре те године дељиве са четири. То значи да су 1600 и 2000 преступне а 1700, 1800 и 1900 нису по овом, Грегоријанском календару али јесу по Јулијанском. Тиме се акумулира 3 дана разлике на 400 година између ова два календара. Грешка Грегоријанског календара по години је 26 секунди, уместо пређашњих 11 минута и 14 секунди. После 3322 годинe Грегоријански календар прави грешку од једног дана.

У почетку је реформа прихваћена само у Шпанији, Португалији, Пољској и деловима Италије, где је католичанство било најјаче. Промена календара је изазвала протесте у целој Европи због „украдених“ девет дана. До 18-тог века су, више мање, све западне земље усвојиле Грегоријански календар, а већи део света га је прихватио у 20. веку (нпр. у Русији је прихваћен тек после Октобарске револуције која је избила 7. новембра по Грегоријанском календару а 25. октобра по Јулијанском).

Услед великог раскола хришћанске цркве из 1054. године православне цркве су одлучиле, да не усвоје побољшање календара уведено у католичкој цркви, иако су били свесни проблема и недовољне тачности Јулијанског календара. Покушано је неколико реформи у православној цркви али ниједна није успела вероватно и због недовољне моћи Цркве у већином поробљеном православном свету.

У Србији је био важећи Јулијански календар до 1918. године када је званично усвојен Грегоријански календар као календар новоформиране државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Реформом календара су се бавили и наши научници. Најуспешнији од њих је био Максим Трпковић. Рођен је 1864. године у селу Орланци у Македонији у пекарској породици која се убрзо преселила у Београд. Ту се Максим школовао и постао веома цењен гимназијски професор математике и физике. Он је радио на реформи Јулијанског календара што је крунисао објављивањем рада „Реформа Календара“ 1900. године. Трпковић је приметио да уколико се 7 дана одузме у току 900 Јулијанских година добија се, у просеку, грешка од само 2 секунде у односу на праву годину.

Требало је само смислити начин како одузети 7 дана у девет векова. Трпковић је сугерисао да оне године на крају века којима су прве две цифре дељиве са 9 са остатком 0 или 4 буду преступне, а остале да буду просте. То значи да би 2200, 2700, 3100, 3600 године биле преступне а остале обичне ( 2*9+4=22 и слично). Проблем би настао што би, по том календару, 2000-та година била обична а по Грегоријанском је преступна тј. већ би сада било разлике од један дан у светски прихваћеном календару и реформисаном Јулијанском календару.

После овог рада Трпковић је радио на решењу дана празновања Ускрса. Умро је у Београду 1924. заборављен од јавности.

Проблем реформе Јулијанског календара у православним црквама је разматран опет 1923. године на Свеправославном конгресу у Цариграду. На тај конгрес нису дошли представници Руске православне цркве који су трпели терор у СССР-у, Бугарска православна црква због раскола са Васељенском патријаршијом као и представници Антиохијске, Александријске и Јерусалимске патријаршије. Делегацију Српске православне цркве су водили митрополит Гаврило Дожић (потоњи патријарх) и професор небеске механике, велики научник, Милутин Миланковић. Српска делегација је иступила са предлогом који се заснивао на Трпковићевој реформи.

Миланковић је прихватио Трпковићев календар с тим што је извршио мање преправке. Применио је опажање да се период окретања Земље око Сунца, тј. година, повећава за 1,7 милисекунде на век услед плимског деловања Сунца и Месеца. Овај календар би требало кориговати тек за 28 800. Овим је постигнуто да се разлика између стварне године и календарске године буде само две секунде што је десет пута прецизније него Грегоријански календар.

Исто тако је Миланковић предложио правило да уместо Трпковићеве шеме за распоређивање седам дана уведе шема по којој би биле преступне оне године на крају века код којих је број векова дељив са 9 са остатком 2 и 6. Тиме би се добило да су преступне године 2000, 2400 и 2900 и прва разлика између овог и Грегоријанског календара би била тек 2800. године што је Миланковић и желео, да се разлике што више помере у будућност.

У току самог конгреса расправљано је како да се помире астрономска посматрања и канон установљен на Првом васељенском сабору у Никеји, али је начелно усвојено да ће Православље користити календар који је предложила Српска православна црква. По тој одлуци је требало да 1. октобар 1923. године се рачуна као 14. октобар. Божић би падао у исти дан за све хришћане, а Ускрс би се скоро увек поклапао у целом хришћанском свету. Миланковић је добио и писмо захвалности од Васељенског патријарха по повратку у Београд.

На жалост, одлука се није спровела до краја. Нов календар прихватају Цариградска, Александријска и Антиохијске патријаршија, Грчка, Румунска, Пољска и Бугарска црква. Промена календара је изазвала буру међу грчким православцима и створило раскол између „Новокалендараца“ и старих. Разлога ове несложности има много али примаран је страх од католичанства и нарушавање догме Никејског сабора у корист науке. Нови календар нису прихватиле Руска, Грузијска и Јерусалимска патријаршија као и Света гора. Ревизију календара није прихватила и црква која је тај предлог и поднела, Српска православна црква, него је само начелно усвојила. Примену је одложила док све православне цркве не буду прихватиле календар који је предложила.

Прва прилика за јасну и недвосмислену одлуку ће бити 2100. година која је по Јулијанском календару преступна, а по Грегоријанском и Миланковић-Трпковићевом календару није. Тако ће Срби, тада славити дочек Нове године 14. јануара по новијим календарима, уколико задрже Јулијански календар.

Остаје међутим чињеница да су наша два научника остварила велики допринос у стварању практичног календара. Овај календар је, до сада, најпрецизнији које је Човечанство измислило, а наравно нама остаје срамота што се о томе не зна много.

Календар Аутор и година настанка Одступање у односу на астрономску годину
Јулијански Сосиген из Александрије, 45. године пре н.е. 11 минута и 14,75 секунди
Персијски Омар Хајам, 1079. године. 20,20 секунди
Грегоријански Луиђи Лилио, 1582. године. 26,75 секунди
Реформисан Јулијански Максим Трипковић и Милутин Миланковић, 1900-1923. године. 2,75 секунди

Извор: B92
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. #1 од стране americanbeaty 22/07/2011 - 21:41

    Izvandredan tekst, kao i celokupan sajt -Nastava istorije-! Hvala bogu da se neko setio da ovako nešto napravi.

  2. #2 од стране agroekonomija 27/08/2011 - 20:06

    Koristan članak. Nešto sam o tome i znala, ali je sada saznanje veće.

    http://agroekonomija.wordpress.com/2011/07/27/milutin-milankovic-kalendar/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s