Предизборне мућке у античком Риму

Аутор: проф. Жика Бујуклић

Као и многим другим областима људског живота, тако и на плану политичких борби, модерна времена нису унела много иновативности у методе манипулације масама, само што су сада средства осавремењена, поруке упаковане у медијску „шарену лажу“, али иза које се и даље, по правилу, крије непатворена политикантска лаж. 

Римски трг Форум

Током пет векова трајања Римске републике, носиоци јавне власти бирани су, по правилу, сваке године, тако да је мандат конзула, претора, едила, квестора и народних трибуна био краткотрајан, а избори веома чести. Међутим, морао се поштовати cursus honorum, унапред утврђени редослед магистратских функција, од најнижих до највиших, и одређени број година кандидата за поједино звање, тако да је политичка каријера Римљана жељних власти углавном трајала веома дуго. Ту су још и ванредни избори, у случају нечијег превременог силаска са власти, ради попуњавања упражњеног места, као и избори цензора сваке пете године.

Изгласавање коначне одлуке обављано је у народним скупштинама, које су се састајале на главном градском тргу (Forum Romanum) или на Марсовом пољу (Campus Martius), смештеном изван градских зидина. Као и данас, самом избору увек су претходиле дуготрајне предизборне кампање у којима су се кандидати беспоштедно надметали за наклоност бирача. У томе су им помагали њихови пријатељи, чланови породице, њихови робови, али и клијенти (clientes), односно полузависни становници Рима који су као бивши робови стекли статус слободних грађана, али су и даље дуговали оданост ранијим господарима. Сви су они у кампањи пратили свог кандидата и бучно агитовали за његов избор. Посредно су им помагали и власници гладијаторских школа (lanistae) који су за рачун кандидата-наручиоца организовали игре и забаву за масу, следећи правило panem et circenses. Ту су биле и плаћене дружине које су растурале „изборни материјал“. Он је био у виду таблица са именом кандидата и позивом „молим вас, гласајте“ (исписано формулом O.F. – oro vos faciatis), или су то чинили исписивањем графита по зидовима (candidatorum programmata). После обављених избора, стари натписи нису уклањани, већ су додавани нови, тако да је на зидовима остајала исписана историја политичких борби, са именима појединаца који су се успињали са једне на другу функцију.

Пошто су се избори одржавали сваке године, кампања је обично започињала одмах по окончању претходних избора. То је захтевало скоро непрекидни боравак потенцијалних кандидата у граду и сталну присутност на Форуму и на другим јавним местима. Међутим, кампања је свој врхунац достизала у последња три пазарна дана (nundinae) пред изборе, када се и састављала листа кандидата. Првобитно је постојала пракса да се она формира на сам дан избора и да се на њој нађу чак и тренутно одсутна лица, међутим, таква пракса је посебним законима, донетим крајем Републике, умногоме ограничена.

Грађанин који је претендовао да буде изабран на неку од политичких функција, официјелно се називао petitor (а његови ривали competitores), али се у свакодневном животу најчешће означавао као candidatus, јер је за време предизборне кампање појављивао на Форуму одевен у посебну врсту тоге, изразито беле боје (toga candida), која се постизала избељивањем тканине уз помоћ кречног праха. Тиме је кандидат био уочљивији у маси, али је и симболично истицано да је он носилац атрибута „чист“, „поштен“, „непристрасан“ (од candidus – бео).

Кандидат се непосредно обраћао окупљеном народу, а са појединима од њих се и руковао (prensatio), желећи да искаже посебну блискост према бирачима, очекујући да му се она узврати у тренутку гласања. Да би задобио наклоност виђенијих грађана, он их је ословљавао по имену, углавном уз помоћ посебно надареног роба (nomenclator) који је био задужен да запамти сва имена људи од угледа и да их шапне свом господару кад затреба. Сматрало се да ће бројност кандидатове пратње обезбеди успех њиховог фаворита јер је број присталица окупљеној маси требало сликовито да укаже на популарност и углед претендента на положај, и да сугерише још неопредељеним грађанима за кога би требало да гласају. Када се с том праксом почело претеривати, њихов број је ограничен посебним законом (lex Fabia, из 64. п.н.е.). Присталице појединих кандидата су током предизборне кампање обилазили бираче и по кућама, од врата до врата, у циљу придобијања њихове наклоности и прикупљања гласова, а то „агитовање“ се у Риму називало ambitio (од: ambo + ire = ићи око нечега, обилазити; отуда: „амбиција“) Међутим, уколико би кандидат предизборне активности спроводио на некоректан или незаконит начин, одговарао је за кривично дело названо ambitus.

Оно се састојало у придобијања гласача врбовањем, подмићивањем, давањем поклона, чињењем или обећавањем услуга, организовањем бесплатних гозби, јавних игара и сл. Постојало је мноштво закона који су се бавили тим видом корупције, али су они били неделотворни јер је привлачност магистратских функција била веома велика, поготово за новообогаћени слој плебејаца (homines novi), којима су ти положаји временом постајали доступни. Пошто су се кампање одвијале (са мањим или већим интензитетом) скоро непрекидно током године, у пракси су се кандидати морали довијати на разне начине како би привукли гласаче, не презајући ни од најразличитијих манипулација. Око 120. п.н.е, у Риму је установљен и стални кривични суд (quaestio de ambitu), који се бавио искључиво том врстом предиозборних „мућки“.

Најчешћи облик злоупотребе било је куповање гласова (largitio), али у подмићивању нису директно учествовали сами кандидати, већ су за то ангажовали више посредника: први су „уговарали“ непоштени посао (interpretes), други се чували новац намењен за ту сврху (sequestres), а трећи су обављали директну исплату (divisores). Тиме су кандидати желели да заштите првенствено себе, али и оне који су продавали своје гласове. Како је ко гласао, није било тешко утврдити, јер је у Риму тај поступак дуго обављан јавно, тако што је сваки грађанин чекао у реду, један иза другог, и свој глас давао „извикивањем“ (viva voce) пред посебним службеницима (rogatores, custodes). Они су одговарајућом ознаком у виду тачке (puncta), бележили гласове на две избељене дрвене табле, на једној позитивне, а на другој негативне гласове.

Кандидати су такође прибегавали и честом организовању гладијаторских игара о свом трошку, јер су спектакуларна крвопролића привлачила бројни градски плебс и претварала се у раскошну свечаност која је најбоље промовисала њеног финасијера за будућу функцију. Због тога је Цицерон крајем Републике, ради спречавања оваквог вида манипулације, предложио закон Lex Tullia (63. пре н.е.), којим се поништавају резултати избора магистрата који је две године пре тога финансирао такве игре.

Разне мере за сузбијање злоупотреба током предизборне кампање сведоче о томе да су такве малверзације постојале још у доба ране Републике. Једна од најстарији забрана, помало наивна, била је предвиђена законом који су донели народни трибуни о „забрани бељења одеће ради надметања за власт, како би плебејци одахнули од молби агитатора, помешаних са претњама“, међутим, toga candida је и даље остала карактеристично обележје оних који су желели да учествују у предизборној кампањи. Са Lex Poetelia (358. п.н.е.) се забрањује подмићивање гласача и агитација током пазарних дана у граду или на сеоским вашарима. Са Lex Cornelia Baebia (181. п.н.е.) се предвиђа десетогодишња забрана учествовања у кампањама оних који су осуђени за ambitus. Lex Acilia Calpurnia (67. п.н.е.) је желела да, путем високих новчаних казни, искључењем из Сената и доживотним лишавањем звања, спречи недолично понашање према бирачима.

Овим казнама је Lex Tullia de ambitu (63. п.н.е.), из времена конзулства Цицерона, придодато и десетогодишње прогонство. Уз то је забрањено, лицима која су желела да буду кандидати, приређивање гладијаторских игара две године пре него што уђу у предизборну кампању и онемогуђено је кандидовање одсутних лица. Lex Licinia de sodalitiis (55. п.н.е.) је донета у време другог конзулства Краса и Помпеја и кажњавала је организовани облик корупције уз помоћ плаћених појединаца (sodales).

Lex Pompeia (52. п.н.е.) је изгласана када је Помпеј остао једини конзул и када пооштрава казне предвиђене ранијим законима, а Август, са Lex Iulia de ambitu (18. п.н.е.) искључује са јавних функција на пет година оне који су оптужени за подмићивање, што је блаже од предходних закона, који очигледно нису поштовани или су претходно укинути. Десет година касније (8. п.н.е.) Август је донео још један закон којим је допунио претходни, уводећи обавезу полагања новчаног депозита пре отпочињања кампање, који се не враћа уколико се докаже корупција. Уколико би неки кандидат применио и силу према гласачима, осуђиван је на прогонство (aquae et ignis interdictio).

Као и у многим другим областима људског живота, тако и на плану политичких борби, модерна времена нису унела много иновативности у методе манипулације масама, само што су сада средства осавремењена, поруке упаковане у медијску „шарену лажу“, али иза које се и даље, по правилу, крије непатворена политикантска лаж. Па чак и онда када храбри појединци понуде политичке програме који омогућавају промене на боље, такве идеје у предизборној халабуци тешко проналазе пут до срца гласача, као и сами њихови предлагачи. Уколико их масе ипак и прихвате, моћници чију власт дубоке друштвене промене угрожавају, немилосрдно уклањају такве противнике. Сетимо се народних трибуна браће Грах, који су платити главом законске предлоге о темељној аграрној реформи у Риму, тј. правичнијој расподели новоосвојене земље између моћних земљопоседника и сиромашних друштвених слојева.

Нажалост, као да из римске државноправне историје још ништа нисмо научили.

Извор: B92
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s