Историја фрижидера

Аутор: М. Видић

Од прве Келенове идеје за прављење леда до уласка фрижидера у масовну употребу прошло је 170 година

И пре него што је измишљен фрижидер, људи су врло добро знали да ће се трајност хране продужити ако је држе на хладном месту: у близини воде или запакопану под снегом кад га има, или под земљом, на тамним местима…

Први систем хлађења осмислио је Вилијам Кален, угледни шкотски професор, лекар и хемичар. Он је у јавној демонстрацији 1756. године на Универзитету у Глазгову показао како вештачко хлађење функционише: употребио је пумпу којом је створио делимични вакуум над контејнером са етром који се онда грејао, апсорбујући топлоту из окружења. Процесом је добијена мала количина леда.

Но, ова демонстрација није изазвала помаму индустрије нити некакву комерцијалну примену – фрижидери још нису били смишљени. Заправо, ушли су у масовну производњу тек 170 година касније.

Нешто много сличније фрижидеру је 1805. направио Оливер Еванс, амерички проналазач и “отац хлађења”, како су га звали. Он је употребио компресор за машину код које се хемикалија претварала у пару па враћала назад у течно стање. У термодинамичком циклусу, процес се изнова понављао и хладио унутрашњост. Ипак, Еванс са овом идејом није направио ниједан фрижидер.

Његову идеју је готово три деценије касније мало модификовао и искористио Американац Џејкоб Перкинс који је направио фрижидер и свој изум патентирао у Великој Британији. Међутим, ни Перкинс се од своје идеје није обогатио. Тек су 1920-тих и обични грађани почели да користе фрижидере, што је изазвало велику револуцију у навикама везаним за исхрану.

Извор: B92
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s