Дани заувек избрисани

Шта се догодило приликом преласка са јулијанског на грегоријански календар?

На основу достигнућа александријског астронома Созигена, Јулије Цезар је 46. године пре нове ере извео реформу календара који је по њему назван јулијански. Римски папа Гргур XIII je, на предлог комисије астронома, 1582. године издао декрет којим је увео нову реформу календара, по њему названог грегоријански. Пошто се од увођења јулијанског до увођења грегоријанског календара појавила разлика од 11 дана, папа Гргур XIII наредио је да се они избришу као да никад нису постојали. Тако је после 4. октобра освануо 15. октобар 1582. године.

Извор: Политикин Забавник
Приредио: Настава историје

Advertisements
  1. #1 од стране Томица 20/12/2012 - 11:07

    Живео Политикин Забавник 🙂 Заувек ће ме занимати како долазе до толиких занимљивих података, већ деценијама уназад.

    Треба додати да то није први, а свакако ни једини пут када се сличан догађај поновио. И пре 1582. године су у више наврата декретима „проглашавали“ датум сутрашњег дана, мада се обично радило о прескакању само 2-3 дана. То је рађено како би уредбени календар задржао корак са оним природним, астрономским.

    Такође може да буде занимљиво знати и ово. Тренутно Јулијански календар „касни“ за Грегоријанским 13 дана. 2100. године ће та разлика порасти на 14, 2200. на 15, а 2300. на 16 дана. 2400. се неће мењати. И тако ће сваких 400 година разлика расти за по 3 дана.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s