Најкраћи рат у историји

Foto: Wikimedia Commons

Да ли знате колико је трајао најкраћи рат у историји човечанства и између кога се водио?

Енглеско-занзибарски рат водио се између Уједињеног Краљевства и Занзибара 27. августа 1896. Трајао је око 40 минута и најкраћи је рат у досадашњој писаној историји.

Рат је избио након што је султан Хамад бен Туваини, који је сарађивао са британским колонијалним властима, умро 25. августа 1896. године, а његов нећак Халид бен Баргаш преузео власт државним ударом.

Британци су на том положају желели Хамуда бен Мухамеда, јер су веровали да ће са њим лакше сарађивати, па су зато Баргашу доставили ултиматум о абдикацији. На то је он окупио војску од око 2.800 људи, коју су углавном чинили цивили, али такође је у овој „војсци“ било и султанових чувара и робова. Халид бен Баргаш је узео и султанову наоружану јахту усидрену у луци.

Док су његови људи постављали одбрану око палате, Британци су у луци покренули пет ратних бродова, а на копно су послали укупно 150 маринаца и морнара који су требали да пруже подршку лојалистичкој занзибарској војсци од 900 људи. Британском Краљевском морнарицом командовао је котраадмирал Хари Равсон, а лојалистичком војксом командовао је бригадни генерал Лојд Метјус, који је касније постао и први министар Занзибара.

Иако је султан у последњим тренуцима покушао да преговара о миру преко америчких представника на острву, након истека ултиматума, у девет сати ујутро, Британци су из бојних бродова отворили ватру према султановој палати. Султанова јахта је потопљена, а палата је почела да се урушава изазивајући тако и људске жртве. Баргаш је побегао у немачки конзулат где је добио азил. Паљба је престала након 40 минута.

Британци су захтевали изручивање султана, али он је 2. октобра побегао са острва. Живео је у Дар ес Саламу (Танзанија) док није ухваћен 1916. Касније је ослобођен и дозвољено му је да живи у Момбаси где је умро 1927. године.

Рат је имао око 100 жртава са лојалистичке стране и око 500 са противничке, од чега је већина људи која је бранила палату погинула током пожара исте. Победници, Британци, су од занзибарске владе тражили репарације како би покрили трошкове бомбардовања земље.

Султан Хамуд, остао је лојалан савезник Британији и више је деловао као фигура коју су Британци померали како су желели. На тај начин Занзибар није проглашен британском колонијом, али то заправо јесте био. Неколико месеци након рата, Хамуд је укинуо ропство. Међутим процес еманципације робова је био невероватно спор и за 10 година ослобођено је само 17.293 људи.

Извор: National Geographic Srbija
Прилагодио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s