Наша најстарија гимназија

Гимназија у Сремским Карловцима, основана 1791. године, најстарија је школа те врсте у Србији. За њен почетак најзаслужнији су били митрополит Стеван Стратимировић и трговац Димитрије Атанасијевић Сабов који је издвојио замашних 20 хиљада форинти за изградњу школе. Њеном оснивању претходила је жилава борба представника српског народа за право на образовање и изједначавање на том плану с осталим нацијама у Аустрији и Угарској. У својој дугој историји Карловачка гимназија прошла је кроз неколико етапа развоја. Она за то време није само имала истакнуту улогу у васпитању младих генерација него је вршила и посебну историјску и националну мисију у свестраном унапређењу науке и културе, окупљајући више од века и по омладину из свих српских крајева.

Велики успон школа је доживела у првој четвртини 20. века. Тада је, у педагошком погледу, она заиста представљала велику гимназију (какав је назив носила). Из редова ученика ове гимназије изашао је велики број наших значајних личности из области културе, науке и политике као што су: песник Бранко Радичевић; лингвиста и просветитељ Павле Соларић; дипломата, новинар и писац Сретењског устава Димитрије Давидовић; песник и његов учитељ Сима Милутиновић Сарајлија; историчар Иларион Руварац; оснивач српске драме Јован Стерија Поповић; утемељивач Медицинског факултета др Милан Јовановић Батут и многи дуги. После ове гимназије најстарије у Србији су Прва крагујевачка гимназија, основана 1833. и Прва београдска гимназија која постоји од 1839. године.

Извор: Политикин Забавник
Приредио: Настава историје

Advertisements
  1. #1 од стране Ljubomir Janković 29/08/2014 - 22:35

    Najstariju gimnaziju u Beogradu osnovao je Bartol Kasic, hrvatski isusovac,
    1618. Na svojim misijskim putovanjima po zemljama pod osmanskom vlascu.
    Izvesno vreme boravi u Beogradu. Zbog turske sumnjicavosti Isusovci su
    proterani iz Beograda cime gimnazija prestaje sa radom. Po austrijskom
    osvajanju Beograda 1718. Isusovci ponovo dolaze u Beograd te 1724.
    obnavljaju gimnaziju koja se nalazila pored zupne crkve na uglu danasnje
    Dubrovacke i Dusanove ulice na Dorcolu. Gimnazija je radila sve do
    Beogradskog mira 1739. kada Isusovci ponovo odlaze iz Beograda, vratice se
    1931. kada osnivaju zupu sv. Petra u Makedonskoj ulici (Poenkareva).
    Svakako gimnazija nije bila srpska ali je bila klasicnog tipa.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s