Папир који се борио у рату – Кад кажипрст каже

Аутор: Соња Ћирић

Оно што су за данашње војне сукобе телевизија и друштвене мреже, што је за Други светски рат био радио, то је за Први светски рат био плакат. Разумљиво, зато што га је било лако и јефтино произвести и лако разделити

Плакати су израђивани на папиру великог формата, и на њима су уочљивим словима и јасним сликама или цртежима штампане поруке. Лепљени су на стубове за плакате и слична јавна видљива места, како би што више људи могло да уочи њихову поруку. Док није почео Први светски рат, плакати су углавном рекламирали нове производе, обавештавали где ће се и кад одржати нека приредба или су обавештавали народ о новој државној одлуци и закону, а кад је почео Први светски рат постали су и основно средство државне пропаганде. Било да је позивао људе да бране своју земљу, да штеде и одвајају за војнике на фронту или да оцењују и углавном ниподаштавају противника, плакат током Првог светског рата изузетан је историјски документ.

До које мере је то тачно показује изложба „Рат и плакат, 1914–1918.” у Музеју примењене уметности у Београду чији је аутор Владимир Чех, оснивач Института за историју оглашавања. Прегледао је, каже, више од 7000 плаката објављиваних и коришћених током Првог светског рата по свету. Од њих је за изложбу изабрао 700, 200 штампаних и постављених на паное, и још 500 доступних на десетак екрана. Плакати су постављени по темама тако да граде причу о животу током Првог светског рата у свету и Србији, причу која се не учи на часовима историје.

Зов отаџбине

На почетку је регрутација. Ако се зна да је у рату од првог испаљеног метка 1914. године до 11. новембра у 11 часова 1918. године, кад је потписано примирје, учествовало 65 милиона људи, јасно је да је било потребно уложити много труда да се они привуку да крену на фронт или, бар, помажу. Због тога се на плакатима који су позивали људе у војску налазе и наредбе и молбе, и хумор и осећања.

Десило се да је управо та тема, позивање у рат, разлог настанка најпознатијег и највише штампаног плаката у Великом рату, како се до наредног светског сукоба звао Први светски рат, израђен је у Сједињеним Америчким Државама 1917. године. На њему Ујка Сем, синоним за америчку државу, кажипрста упереног у сваког ко погледа у овај плакат, строго поручује „Тебе хоћу за америчку војску!” Замисао за овакав изглед и поруку плаката позајмљена је од Британаца. Наиме, 5. септембра 1914. године на насловној страни часописа „Лондон опинионс” познати енглески војсковођа лорд Киченер уперио је прст у читаоца и поручио: „Потребан си својој земљи”.

Кад је касније Алфред Лити осмишљавао плакат за исту намену, затражио је дозволу редакције да преправи насловну страну у плакат. Променио је само текст: „Британци, пријавите се својој армији”. Само за један дан по објављивању Литијевог плаката, у војску се пријавило 33.203 добровољца! Овај плакат је затим прешао Атлантски океан. И овог пута настао је на основу насловне стране: прво је сликар Џејмс Монтгомери Флег урадио насловну страну за часопис „Леслис викли”, али са својим аутопортретом као Ујка Семом, а затим је, уз дозволу часописа, направљен плакат. Само у првој години штампан је у четири милиона примерака, а касније је постао плакат с највећим бројем штампаних примерака у историји и највише опонашан. Таквих плаката има у Француској, Италији, Немачкој, Аустралији, Аустрији… Направљен је у Првом светском рату, коришћен је и у следећем, појављује се и данас.

Неочекивани су они плакати са хумором у поруци, зато што се тако нешто не очекује у озбиљној теми као што је регрутација. На пример, аустралијски плакат поручује „Лепо је сурфовати, али треба мислити и на оне који су у рововима. Иди, и помози им.” Најдуховитији је, вероватно, британски плакат на коме три војника играју карте и питају „Хоћеш ли да будеш четврти у игри?”. Потресан је плакат на коме је представљен призор грађанског живота: отац седи у фотељи са кћеркицом у крилу и синчићем који се на поду игра фигурицама војника. Кћи га пита: „Тата, а шта си ти радио у Великом рату?”.  Плакат, објављен 1915. године, упозорава – немој да дозволиш да ти твоје дете једног дана постави овакво питање.

Без одела и шећера

За постизање што већег отпора непријатељу коришћена су сва средства, па и увреде и неистине. Плакат написан руском ћирилицом на коме границе Немачке сежу преко европског дела Русије и на коме је Велика Британија обележена као немачка колонија, дељен је међу руским војницима. Испричано им је да је плакат пронађен у џепу једног немачког војника, с идејом да изазове њихове негативне реакције према Немцима.

Велики рат је много коштао. Процењује се да су САД потрошиле 23.625.253.000 долара, Велика Британија 35.334.012.000 долара, Русија 22.293.950.000 долара, Немачка 37.775.000.000 долара, Србија 399.400.000 долара, и тако даље. Плакати који су позивали људе да учествују у ратним зајмовима и да штеде како би војска имала више, одиграли су важну улогу у прикупљању тог новца. У томе су највише успеха имали плакати с осећајним порукама. На италијанском плакату, на пример, девојчица у наручју оца у војничкој униформи показује на фронт у позадини за који је потребан новац.

Посебан утисак из те серије оставио је француски плакат на коме мајка ставља дете на починак и позива да ваља помоћи рат како би нам деца била безбедна. Познат је француски плакат на коме три жене упрегнуте у плуг, јер су мушкарци на фронту, обрађују земљу. Овај плакат је коришћен у Канади с текстом „Овако помаже жена у Француској, како могу ја да служим Канади?”

Један амерички плакат поручује „Чувајте једну кришку дневно за војску”, а енглески „Немојте да пијете понедељком” како би било више за војнике. „Облачити се скупоцено у ратно време није само неприлично већ и непатриотски”, оцењује амерички плакат. Један плакат сведочи да је због штедње тада у САД на часовницима померано време. На некима су савети како чувати храну, и шта јести: „Једите више кукуруза, овса, пиринча, рибу, воће и поврће, а мање пшенице, меса, масноће и шећера”, хране која је потребна војсци. „Ваша жена штеди, могли бисте и ви”, поручује један амерички плакат сликом дебелог господина за обилном трпезом. Војници су с плаката поручивали „Ми чувамо вас, ви чувајте храну”.

Улога мантила

Плакатима је поручивано да се војницима дају чарапе, књиге, плоче, Французи су мислили и на цигарете, да им се шаље вино… Доброчинство је било изражено и за народе других држава. Американци су, на пример, позивали да се помогне Француској и људима Блиског истока. Немци су водили рачуна о ветеранима, један амерички плакат поручио је „Немојте осећати сажаљење према инвалидима рата, дајте им посао.”

И данас познате робне марке, „Нестле” на пример, оглашавале су се и током рата. На једном плакату пише да је мантил „барбери” непромочив па зато добра опрема за рат, а на другом пише да је „занберн” три пута водоотпорнији. Рекламирани су филмови, плакат за филм „Испод четири заставе” изгледа као да је данас осмишљен. У ту групу спадају и амерички плакати„Људи за четири минута” којима су добровољци позивани да у паузи биоскопске пројекције, док се мења филмска трака, што траје четири минута, говорима мотивишу људе на родољубље. Јавило их се више од 75.000.

Најчешћи симболи којима су појачаване поруке плаката су аждаје – асоцијација на непријатеља. Британски плакати су приказивали британског лава и Британију, амерички су, осим Ујка Сема, имали и Кип слободе, француски Јованку Орлеанку и Маријану… „Да ли је ово ваш дом? Чувајте га” пише на плакату на коме је карта Велике Британије.

Љубав према Србији

Једна од тема светских плаката била је Србија, па је на изложби посебно издвојена као прича о великим акцијама прикупљања помоћи у Француској, Великој Британији и САД. „Немојмо само да се дивимо Србији, већ јој помозимо”, писала је француска штампа. Познати француски сликар Теофил Александар Штајнлен урадио је плакат за Српски дан одржан 25. јуна 1916. године. Тада су у свим француским школама одржана предавања о Србији и њеној улози у рату. Тај исти плакат је затим пренет у САД под слоганом „Спасимо Србију, нашег савезника” како би помогао акцији коју је неколико година спроводио Михаило Пупин. У Америци су тада израђени и други плакати који су позивали за помоћ Србији.

Сликарка Малвина Хофман је урадила плакат „Србији је потребна помоћ” по фотографији српског војника у самртном часу на грчком острву Виду. Енглески фонд за помоћ Србији организовао је више добротворних акција. Једна од њих је била „Дан српске заставе”, 22. септембра 1916. године, кад су многе лондонске глумице на улици продавале српске заставице као доказ „љубави према Србији”. На једном од познатих британских постера је Краљевић Марко који се вратио да поведе свој народ.
Плакати су током Првог светског рата и у Србији били средство обавештавања, па је томе посвећен трећи део изложбе. Наши плакати су само текстуални, то су објаве и прогласи. Један од њих поручује да се немачка војска са савезницима не бори против народа већ само против српске војске – потписао га је фелдмаршал Макензен у Крагујевцу новембра 1915. године. Ту су и Одлука Народне скупштине Војводине да се присаједињује Србији, Одлука Црногораца да приступају Србији, и Свечано проглашење државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је за нас завршен Први светски рат, па и прича о његовим плакатима.

Извор: Политикин Забавник, бр. 3277 (5. 12. 2014.)
Приредио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s