Седам најлепших тврђава на територији Србије

Широм наше земље налази се око две стотине локалитета са остацима тврђава и утврђених градова.

На територији данашње Србије још од античких времена грађена су величанствена утврђења, а након много векова и разарања су очуване остале само тврђаве које су војну функцију задржале и у средњем веку, под влашћу Османлија.

Како је истакнуто на сајту Туристичке организације Србије, већина ових тврђава и утврђених градова је дограђивана и прилагођавана развоју ратних техника, а неке од њих биле су претече савремених српских градова.

Бачка тврђава

Foto: News1/Draga Udovičić

Фото: News1/Draga Udovičić

Ово средњовековековно утврђење у близини војвођанског града Бача подигнуто је између 1338. и 1342. године, у време угарског краља Карла Роберта, а коначан облик добила је један век касније. Према категоризацији Републичког завода за заштиту споменика културе, овај замак је проглашен за добро од изузетног националног значаја.

Петроварадинска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

На десној обали Дунава, на петроварадинској стени, налази се позната тврђава, подигнута на месту једне раније средњовековне грађевина. Овај замак изградила је Аустрија, а подизање тврђаве је трајало од 1692. до 1780. године, због непрестане опасности од Османлија и чињенице да је граница са Османлијским царством била веома близу. Прво насеље је на овом тлу постојало око 4500. пре наше ере, а према неким новијим сазнањима, могуће је да је још раније.

Нишка тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

У самом центру данашњег Ниша, на десној обали Нишаве, уздижу се остаци чувене Нишке тврђаве, на чијој су територији људи живели и пре два миленијума. Једна је од најочуванијих на Балкану, а турска тврђава на овом месту подигнута је (за само годину дана) на остацима античког и средњовековног утвђења. Први писани извори о обнови ове тврђаве потичу из 1165. године, када је византијски историчар Хонијат написао да је цар Манојло I Комнин и сам Ниш окружио зидовима.

Београдска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Утврђење око којег се развијао и ширио данашњи Београд на овом месту је први пут подигнуто почетком I века као палисада, а у каснијим вековима су на овом месту подизани римски каструм, византијски кастел, средњовековна утврђена престоница Српске деспотовине и аустријско и, касније, османлијско артиљеријско утврђење.

Смедеревска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Деспот Ђурађ Бранковић подигао је у првој половини XV века на ушћу реке Језаве у Дунав смедеревско утврђење, по којем је касније назван Смедеревцем. Реч је о класичној воденој тврђави (окруженој водом), грађеној по узору на Цариград и његове бедеме. Једна је од највећих тврђава Старог континента.

Пиротска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Утврђење крај Нишаве, на територији данашњег Пирота, подигнуто је током владавине кнеза Лазара на овом тлу, а данас је већим делом очувано. Верује се да је пиротски град подигао војвода Момчило с јужних Родопских планина, због чега је утврђење названо Момчиловим градом.

Голубац

Фото: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Овај споменик културе од изузетног значаја налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Голубац се први пут у писаним изворима помиње у угарским документима из прве половине XIV века. Још увек није утврђено ко је поставио прве темеље, али је њима Горњи град подигао један православни великаш, о чему сведочи капелица четврте куле.

Извор: National Geographic Srbija; Туристичка организација Србије
Приредио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s