Ватерло – пораз над поразима

У рано лето 1815. године Наполеон је код Ватерлоа повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха француске доминације у Европи.

Belgien Reenactment der Schlacht von Waterloo

Група „Аба“ је 1974. победила на Песми Евровизије са својим сонгом „Ватерло!“ Песма говори о поразу у љубавној игри, где је отпор бесмислен. Постоји пословица која каже: „Кад доживиш Ватерло, не можеш доживети још гори пораз“. Светска историја овековечила је име малог белгијског места које се налази јужно од Брисела. У рано лето 1815, Наполеон је тамо повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха која се у уџбеницима историје назива „наполеонска ера“.

Napoleon

Војсковођа Наполеон Бонапарта: болестан и неуобичајено неодлучан

Мали Корзиканац, Наполеон Бонапарта, двадесет година узбуркавао је Европу, али на крају је одлучило 100 сати битке између 15. и 18. јуна – пре 200 година. Француска револуција је 1789. из темеља потресла стари поредак у Европи, али је, након Наполеоновог пораза, точак историје рестаурацијом враћен уназад. Победници над Наполеоном били су Енглез Артур Велсли, војвода од Велингтона и пруски фелдмаршал Гебхард Леберехт фон Блихер којег су звали „Маршал напред“.

Блихер је добио „добре батине“

Наполеон Бонапарта није код Ватерлоа био онај исти војсковођа као пре протеривања на Елбу. Не више млад, болешљив и неодлучан, цар који се вратио на власт показивао је знакове потрошености. Међутим, његов народ је био још увек фасциниран некадашњим освајачем и желео је да још једном пође у битку против осталих европских сила које су се у међувремену удружиле.

Gemälde Schlacht von Waterloo Sadler

Наполеон је због бројчане надмоћи противника био принуђен да изабере да се бори прво против једног, па против другог. Око 72.000 Француза суочили су се са двоструко бројнијим снагама Британаца и Пруса. А у то се не рачунају аустријске и руске трупе које су са истока такође надирале да се боре против Француске. Било је сигурно могуће победити те армије једну по једну. Наполеонов спектакуларан бег са Елбе где је био заточен, његово поновно преузимање власти у Паризу током само три недеље, све је показивало да је „мали каплар“ задржао своје особине да доноси брзе и исправне одлуке. Али та способност га је напустила код Ватерлоа. Оклевао је.

Portrait of Arthur Wellesley 1st Duke of Wellington

Стратегија Велингтон: „Волео бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“

Шеснаестог јуна се на бојном пољу налази укупно 160.000 војника, Пруса је више него Француза. За седам сати је Наполеон, захваљујући пре свега својој старој гарди, успео да натера Блихерову армију у бег. Цена победе: 10.000 француских војника остало је на бојном пољу, Немаца је погинуло двоструко више. Велингтон је дан касније прокоментарисао пораз Пруса речима: Блихер је добио добре батине!

И Велингтон је за длаку избегао пораз јер је недалеко од Лињија, где су Пруси поражени, могао да задржи стратешки важно раскршће само зато што је заповедник трећине француске војске, маршал Неј оклевао да га енергично нападне. Ни тај маршал, којег је Наполен назвао „најхрабрији међу храбрима“, није био онај стари.

Најпре их је пустио да побегну па их није гонио

Дакле, Наполеону је успело да продре између Пруса и Енглеза. Војни стручњак, Ханс-Вилхелм Мезер је написао књигу о Ватерлоу. Он тврди да је Наполеон пропустио да се да у потеру за пораженим Прусима. „Напослетку, није знао где су и шта раде“, каже Мезер и додаје да је Наполеон потом пропустио да порази Велингтона ујутро 17. јуна, што би одговарало његовој намери да потуче противнике једног за другим. Велингтонова судбина већ је била запечаћена. Остала је записана његова реченица: „Волео бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“.

Deutschland Gebhard Leberecht Fürst Blücher von Wahlstatt

„Маршал напред“

Пруси су дошли касно, али не и прекасно. У касно поподне француске трупе су већ биле у дефанзиви, али појава пруских трупа натерала их је у општи бег. До краја тог 18. јуна битка је већ била завршена. Од Наполеонове Северне армије пола је остало на бојном пољу, убијено, рањено или у заробљеништву.

Проклетство и благослов Бечког конгреса

Међутим, Наполеону се од почетка испречио Бечки конгрес. После његовог пораза у Русији и протеривања на Елбу у Бечу су од 18. септембра 1814. до 9. јуна 1815. заседали победници како би договорили односе у Европи. Управо су завршили посао враћања граница и поредака на тачку пре појаве Наполеона, а Наполеон је поново преузео власт у Француској. У Бечу су били окупљени најмоћнији државници Старог континента у тренутку када се поново појављује њихов непријатељ. Још на двору Хабзбурга су се сви ујединили против Наполеона. Наполеон је са Елбе побегао пола године раније него што је требало. Да су се европски суверени разишли из Беча, коалиција против Наполеона не би настала тако брзо. И европска историја би вероватно изгледала сасвим друкчије. Овако је Ватерло означио крај француске доминације у Европи и постао синоним за тотални пораз.

Аутор: Фолкер Вагенер

Извор: DW.COM
Приредио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s