Раша Попов „Изградио градове, потурају му села“

Илустрација Потемкинових села: Slug Signorino

ИЗГРАДИО ГРАДОВЕ, ПОТУРАЈУ МУ СЕЛА*

Прича о „Потемкиновим селима“ гласи:
Царица Катарина велика после руско-турског рата 1768-1874, освоји југ земље све до Црног мора. Послала је свога генерала Григорија Александровича Потемкина да тамо учврсти руску власт и развије привреду. Пусти југ да изради и насели. Потемкин оде на југ и баснословно се обогати. Али тамо се не изгради ништа.
Године 1787. царица крене са раскошном свитом и са страним амбасадорима у обилазак нове земље.
Потемкин, свемоћни господар југа, да превари царицу, доведе дрводеље и фарбаре на обалу Дњепра којим ће пропловити царичин брод. Нарочито на стрмим обалама војска мајстора почне тестерити, дељати, закуцавати и фарбати само предње забате кућа. Иза њих нема соба, него је читава кулиса подупрта дирецима да чврсто стоји. Издалека су дотерали, са две стотине километара удаљености сељаке са стадима оваца, да је крај лажних кућа напасају. Чобани су свирали у гајде.
А кад царски брод пролази ноћу, крај кућа су палили ватре, да се види да ту народ срећно живи.
Та лажна села која су изграђена по лукавој замисли генерала Потемкина, називају се и данас „Потемкинова села“. И данас, после 225 година за лажне подухвате засноване на превари, каже се: “То су Потемкинова села!”
Неки историчари кажу да је читаву ту причу измислила група Потемкинових непријатеља, да му науде.
Каћењла Енгељгарт каже да је Потемкин на новоосвојеном југу подигао значајне градове: на ушћу Дњепра у Црно море Херсон, Јекатеринослав (сада Дњепропетровск), Николајев и светску тврђаву Севастопољ. „Шта су јадна лажна села према овим стварним градовима!“ Узвикују други. А сем тога зна се да је на крају тог свог царског путовања, царица у Харкову Потемкину захвалила на свему што је за југ Русије учинио. Однекуд, сведочи један историчар, Катарини II се невероватно допао Кременчуг. У један мах, озарена лепом јесени у благом климом уздахнула је: „Штета што Петерсбург није изграђен на обалама Дњепра!“
За Потемкина је изречена чак и ова невероватна историјска оцена: Оно што је Потемкин урадио за југ Русије значајније је од онога што је Петар Велики урадио за њен север.
Царица се тад на Дњепру састала са аустријским царем Јосифом II. О том сусрету, очевидно значајном јер је одржан само две године пред избијање Француске револуције, забележена је раздрагана прича царице Катарине о најбољем банкету који су цареви доживели: „Ја сам једног дана пошла на састанак са царем Јосифом, мислећи да ћемо код њега ручати. Он је помислио да ћу ја проредити ручак, и замало да останемо гладни! Кад срећом појави се Потемкин и крене у потрагу, са својим људима. Убрзо је ручак био спреман, и ми смо доживели најбогатији могући ручак!“ Гриша се показао као спасилац царског благоутробија. Далеко је то од помисли да је лажним селима тај човек намагарчио своју царицу.
Четири године пре тога он је наговорио царицу да својој империји присаједини Крим. „Што трпите ту брадавицу на носу!?“
Он је руководио освајањем севернох „црноморја“.
Као војник био је у руско-турском рату заповедник коњице, Генерал-ан-шеф Голицин, главнокомандујући у том рату, рекао је да се руска коњица никад досад није показала тако сјајно. Потемкиновом заслугом. Јахао је с војском ипрви упадао у градове по Молдавији кад су Руси поразили Молдованчипашу. Румјанцев који је сменио Голицина поверио је Потемкину кирасирску дивизију, и повео иха да разбију Осман пашу под Силистријом.
А сем тога, он је изградио црноморску флоту и то с планом да прошири утицај Русије на Средоземље. Имао је на уму и балканске Словене. Није узалуд за њега своме краљу Фридриху Великом немачки амбасадор у Русији рекао: „Потемкин је најмоћнији човек Русије!“
Био је то учен човек. Студирао је старе језике, историју, филозофију и теологију. У разговору са црквеним великодостојницима задивио би их познавањем теолошке проблематике.
Знао је и старогрчки. Као стидент био је у стању да сатима седи над књигама и да их савладава једну за другом. Али је био склон и ленствовању. То су на универзитету професори приметили и избацили га с образложењем да је „лењ и изостаје с часова“.
Али он није изгледа патио због тога, друговима је рекао да ће једном постати маршал. И пријавио се у војску. Кад је био на врхунцу своје славе и моћи, од царице је добио титулу најсветлијег кнеза јужне (таврическе) Русије, а године кад је Крим припојен Русији (1784) прогласила га је за генерал фелдмаршала. Маршал је, дакле, постао.
За време ратовања у два рата с Турском, у другом, који ће избити одмах после царичине посете југу и састанка са Јосифом другим, (1787-1791), Потемкин се није показао најбоље. Тад је био главнокомандујући. Помагао је успону Суворова до војсковође, али сам Потемкин није имао дара за ратну тактику великог домета. Један историчар каже „да је само спутавао Суворова“. Изгледа да су се за оног ручка аустријски цар и руска императорка договорили да одмах крену у напад на Турску. Јосиф је срамно бежао 1791, у царским кочијама ка Темишвару, Руси су били тврђи.

1774: ПОТЕМКИН, ЦАРИЧИН ФАВОРИТ

Док је био на југу и у ратовима, Григориј Александрович Потемкин се дописивао са царицом Катарином. Веза међу њима била је трајна.
Још као студента професори су га као блиставог водили у аудијенцију царици. Доцније, као млади официр буде позван у двор на службу. Постао је шеф страже у гарди.
Драматичне ноћи кад су завереници упали у двор и ухапсили Катарининог мужа, цара Петра III, (28. јуна 1762.), легенда каже да је Потемкин заштитио царицу. Он ју је спровео на сигурно место, наоружаном сабљом.
За учешће у преврату који је цара убио а његову жену довео на трон, млади гардиста је добио чин потпоручника, статус камер-јункера и 400 душа кметовских. Он ће одсад бити под заштитом Орлова и његове породице.
(Највероватније је да је Орлов убио Катарининог мужа. Сурови феудални магнат постао је царичин фаворит. То је отмен назив за њене љубавнике.)
Царица је била старсна жена и нестална у љубави. Током свог удовишта променила је око 28 фаворита. Крунски савет државе редовно је кад се примети царичина нетрпељивост ка старом фавориту, расправљао о кандидату за новога. Јер било је недопустиво да у царску ложницу уђе неки проблематичан тип.
Године 1774. позову Потемкина у Петерсбург. Царица је раскинула с Орловим! Потемкин је кандидат за новог њеног фаворита, или просто речено – дилбера.
Царица је лепог младог човека (тада старог 35 година) заволела искреном љубављу. Не сасвим поуздани подаци говоре да је толико била њиме очарана, да му је предложила да се тајно венчају. Зна се чак да су се (вероватмо ноћу) венчали у храму Великог вазнесења, у Никитској улици у Москви. А идуће године царица је затруднела. Њој и Потемкину родила се ђерка Јелизавета. Њу су вели та верзија, васпитавали под именом Јелизавета Темкина. А удала се за генерала Калагеоргија.
Страст је царицу стигла опет децембра 1775. Потемкин је престао бити фаворит а за новог фаворита „постављен“ је лепотан Завадовски.
Али царица никад није заборавила Потемкина. Био јој је најмилији. Остала му је пријатељица до краја живота.
Потемкин јој је остао одан. Он је разбио Пугачовљеву устаничку војску (1775). Пугачов је дигао козаке баш кад су Потемкин и царица водили љубав. Била је то револуција на руски начин. Потемкин је укинуо козачку Запорошку аутономију и потчинио их царевини.
Царичин син Павле из љубоморе је разбио Потемкинов гробни споменик у Херсону.
А поуздана историја вели да је да украси царичину пловидбу Дњепром Потемкин наручио из Италије најмодерније кулис-мајсторе. И да се царица знајући да су то крај обале кулисе, била усхићена. Била је то уметност а у њену славу. Има ли ичег важнијег и лепшег.

*Одломак из књиге: Раша Попов, Задимљена историја, Београд, 2012, 68-72.

Приредио: Настава историје

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s