Гордијев чвор

Аутор: Слободан Бубњевић

Александар Македонски сече Гордијев чвор. Уље на платну из 1767. године, слика Жана Симона Бертелемија

Током свог кратког живота успоставио је гвоздену власт у Македонији и Грчкој, покорио Персијско царство и стигао до Индије, а онда, на врхунцу своје моћи, највећи војсковођа свих времена изненада се разболео од сасвим непознате болести, и након две недеље, умро. Александар Македонски имао је само 33 године када се његова империја протезала од Дунава на западу до Инда на истоку, од Црног мора на северу до Нила на југу.

Мистериозна смрт вековима је изазивала недоумице. Истраживачи хеленистичког доба, на основу записа из периода његове болести, поставили су већи број претпоставки. Веровало се да је велики војсковођа био отрован, да је био заражен тифусом или покошен тешким грипом, али ниједна од ових претпоставки никада није доказана, па су дискусије настављене и у 21. веку.

Епидемиолог Џон Мар, из Здраствене установе Вирџинија у Ричмонду, и Чарлс Калишер, стручњак за инфективне болести са Државног универзитета Колорадо у Форт Колинсу, дошли су до претпоставке да се Александар Македонски разболео и умро од – вируса Западног Нила.

Ова болест може изазвати грозницу са смртоносним исходом, а његови преносиоци су птице и друге животиње, које се вирусом лако заразе у влажним, мочварним областима. На људе се преноси крвљу, убодом зараженог комарца.

Александар Македонски родио се 356. године пре нове ере у Пели, престоници Македоније, најсеверније грчке државе, чији је успон и доминација означио крај класичног грчког и почетак хеленистичког доба. Од 13 до 16 године, Александра је подучавао највећи филозоф античког света, Аристотел, али је млади ученик брзо по слави прерастао свог учитеља.

Када је 336. године п.н.е., са само 20 година, Александар ступио на македонски престо, после атентата на његовог оца Филипа II, већ је био формиран не само по филозофским знањима, већ и по војној вештини, јер је са оцем био учествовао у неколико мањих војних похода. Филип II му је оставио стабилну монархију и за то време, технолошки напредну, искусну и увежбану војску, што је одиграло битну улогу у његовом освајању античког света.

Мада немилосрдан у боју, Александар Македонски бројне покорене народе није држао у ропству, већ напротив, доносио им је благодети грчке цивилизације, учинивши да његова кратка владавина заувек измени свет и прошири хеленистичке идеје од Европе до Индије. Можда су га зато за живота пратиле бројне легендарне приче, које су преживеле све до данашњих дана, а чији је инспиратор могао бити и сам Алекснадар, намеран да употреби митологију и сујеверје у сопствене пропагадне сврхе.

Најпознатија је скаска о Гордијевом чвору, који нико пре Александра није могао да одвеже. За онога који буде одвезао тај, неразрешиво завезан чвор, говорило се да ће постати нови владар Азије. Када је Александар у свом походу стигао до анатолијског града Гордијума, старе престонице фригијских краљева, он је исукао мач и пререзао славни чвор, да би неколико година касније заиста завладао Азијом.

Поред ове легенде, Александра и његову војску пратиле су разне приче, од проклетства његове невесте Роксане, до приче о посети Делфима, у којима су му пророчице рекле да је нерањив и сасвим налик богу. Пророчица је ипак погрешила пошто је убрзо млади војсковођа преминуо у новој престоници своје империје, Вавилону, што је данашњи Багдад у Ираку. Сматра се да је његово тело касније пренето у Александрију, град који је у славу сопствених освајања Александар подигао у делти реке Нил.

У биографији Александра Македонског, о догађајима уочи његове смрти старогрчки историчар Плутарх пише: ‘‘Када је Александар Велики стигао пред зидине Вавилона, угледао је велики број гаврана како лете и кљуцају се међусобно. Неколико ових птица умрло је у лету и пало Александру пред ноге.’’ Ови злослутни гаврани, раније несумњиво тумачени као лош предзнак, заправо су послужили истраживачима, Мару и Калишеру, да установе узрок Александрове смрти.

Према њима, гаврани су умирали зато што су и сами били заражени вирусом Западног Нила. Мар и Калишер проверили су своју тезу на дијагностичком програму GIDEON (Глобална мрежа за инфективне болести и епидемиологију). Када су у овај програм унели симптоме десетодневне болести великог војсковође, брижљиво забележене у хроникама и историјским белешкама – инфекција дисајних органа, осип и поремећаји јетре, укључујући и везу са птицама – програм је показао да је у питању зараза вирусом западног Нила и то са сигурношћу од 100%.

Извор: Наука кроз приче
Приредио: Настава историје

  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s