Архива категорије Велики рат

Документарно-играна серија „Ђаци у Великом рату“ (РТС, 2016)

У склопу обележавања годишњице Првог светског рата у сарадњи Министарством културе и информисања Владе Републике Србије, Редакција школског програма припремила је серију „Ђаци у Великом рату“.

Овај документарно-играни серијал од од осам получасовних епизода бави се важном и до сада недовољно обрађеном темом школовања српских ђака током Првог светског рата, како у иностранству тако и на окупираној српској територији. У овом серијалу сагледавају се неке важне чињенице: о школском систему у Србији почетком 20. века, о самом рату, затим о оним ђацима који су остали у окупираној земљи и морали да се школују под туђим школским системима (аустро-угарским и бугарским који су били веома сурови према српским ђацима – у бугарском окупационом делу долазило је до бугаризације српских имена и потпуног мењања историје).

Школовање у окупираној Србији, 1. епизода
Повлачење, 2. епизода
Љубомир Давидовић, 3. епизода
Школовање у Француској, 4. епизода
Школовање у другим земљама, 5. епизода
Српски ђаци у Француској, 1. део
Прича Рожеа Урнака

Кроз серијал се говори и о ђацима који су са својим родитељима или војском прошли кроз тешко повлачење, а затим о организовању наставе у Грчкој, пре свега на Крфу. Говори се и о ђацима који су наставили школовање у другим европским земљама, пре свега у Француској, Великој Британији, Швајцарској, Италији али и у Северној Африци, и то највише заслугом тадашњег Министарства просвете и Љубомира Давидовића који се налазио на његовом челу.

Љубомиру Давидовићу посвећена је једна епизода овог серијала како би се показала његова визија у околностима тако тешким за Србију – да ће будућу земљу моћи да изграде само школовани људи. Све оно што је Србија добила касније у новоформираној држави од стране тих школованих ђака немерљиво. Последње три епизоде приказују пут др Драгољуба Сретеновића, тачније истраживање његовог унука, историчара др Славољуба Сретеновића о животу и школовању свог деде у Француској за време Првог Светског рата.

Серијал је сниман у Србији, Грчкој и Француској а поред играних делова у њему учествују и бројни саговорници, између осталог: др Драгољуб Мићуновић, др Душица Бојић, директор Музеја историје, др Данило Шаренац, историчар, Немања Калезић, историчар, проф. др Љубинка Трговчевић, историчар и професор Универзитета, Огњен Ковачевић, историчар, мр Маја Николова, кустос у Педагошком музеју, Љубомир Сарамандић, историчар, кустос Српске куће на Крфу, Жан Пјер Фај, филозоф, проф. др Анри Беар, Сорбона, Ив Ревест, историчар, Жан Пол Волпи, историчар, Дејан Богдановић, професор, Роже Урнак, историчар, Сиголен Франше де Пре, колекционарка докумената, Жорж Кије, управник у Архиву Жиронде у Бордоу, Патрик Буланже, директор Помоског музеја и члан Марсељске академије науке и уметности, др Бранко Алексић, писац и есејиста, мр Биљана Андоновска, Институт за књижевност, Богдан Павловић, сликар и др Станислав Сретеновић.

Редитељ серијала: је Маша Вујошевић
Сценаристи: Наташа Дракулић, Кристина Ђуковић, Валентина Делић и Маша Вујошевић
Уредници: Наташа Дракулић, Татјана Цвејић и Валентина Делић
Извршни продуцент: Светлана Бандић
Производња: РТС
Година: 2016.

Извор: Званични YouTube канал РТС – Образовно-научни програм
Приредио: Настава историје

Advertisements

Оставите коментар

Документарна серија „Српски санитет у Великом рату“ (РТС, 2014)

Србија је у Балканске ратове и Први светски рат ушла са свега 370 цивилних и војних лекара. Током тих ратова, нарочито у Првом светском, Србија ће изгубити више од трећине. Толики губитак није забележила ниједна земља у Великом рату, а по свему судећи тако нешто непознато је и у свеколикој историји ратовања.


Серијал прати судбину српског санитета као дела државног организма, који саобразно томе дели судбину и српске државе, војске и народа у периоду 1914-1918.
Прву ратну годину (1914.) карактерише трауматска епидемија узрокована великим и крвавим биткама. Иако са знатним искуствима у збрињавању рањеника, стеченим у претходна два рата, српском санитету отпочетка недостају хирурзи и санитетски материјал. Стога ће улога страних медицинских мисија тада хируршки оријентисаних бити од велике помоћи.
У четири епизоде, кроз обиље докумената, сведочења истраживача, разоткривања до сада непознатих детаља, узбудљивих реконструкција, прати се прва година ратовања, тадашња медицинска знања и пракса, начин збрињавања рањеника, појединачне судбине лекара и детаљи доласка страних медицинских мисија.
У серијалу учествује преко 20 стручњака из земље и иностранства.

  1. епизода – Трауматска епидемија
  2. епизода – Трауматска епидемија – нове невоље
  3. епизода – Др Едвард Рајан – спасилац Београда
  4. епизода – Руске медицинске мисије

Уредник серијала: Јелена Мицић
Сценариста: проф. др Брана Димитријевић
Редитељ: Тања Феро
Производња: РТС
Година: 2014.

Извор: Званични YouTube канал РТС – Образовно-научни програм
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Документарно-играна серија „Институције Србије у Великом рату“ (РТС, 2015)

У оквиру обележавања стоте годишњице Великог рата Културно образовни програм РТС је уз помоћ Министарства културе Владе републике Србије реализовао серију од 7 емисија о функционисању најважнијих државних институција Србије у овом, до тада, највећем ратном сукобу у свету.

  1. Пут Војног архива у Великом рату – 1. део
  2. Пут Војног архива у Великом рату – 2. део
  3. Пошта Србије
  4. Железница Србије
  5. Влада и Врховна команда Србије – 1. део
  6. Влада и Врховна команда Србије – 2. део
  7. Народна банка Србије

Сценариста и аутор серије: Милица Бајић Ђого
Режија: Лела Јанић и Милица Бајић Ђого
Производња: РТС
Година: 2015.

Извор: Званични YouTube канал РТС – Образовно-научни програм
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Документарна серија „Први светски рат у боји“ (2003)

1. епизода
2. епизода
3. епизода
4. епизода
5. епизода
6. епизода

Информације о серији: Internet Movie Database
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ (РТС-Застава филм, 2014)

Документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ је хронологија страдања и победа српске војске, државе и народа у Првом светском рату.

Аутор: Слађана Зарић
Редитељ: Ивана Стивенс
Продукција: РТС и Застава филм
Година: 2014.

Извор: РТС
Приредио: Настава историје

1 коментар

Папир који се борио у рату – Кад кажипрст каже

Аутор: Соња Ћирић

Оно што су за данашње војне сукобе телевизија и друштвене мреже, што је за Други светски рат био радио, то је за Први светски рат био плакат. Разумљиво, зато што га је било лако и јефтино произвести и лако разделити

Плакати су израђивани на папиру великог формата, и на њима су уочљивим словима и јасним сликама или цртежима штампане поруке. Лепљени су на стубове за плакате и слична јавна видљива места, како би што више људи могло да уочи њихову поруку. Док није почео Први светски рат, плакати су углавном рекламирали нове производе, обавештавали где ће се и кад одржати нека приредба или су обавештавали народ о новој државној одлуци и закону, а кад је почео Први светски рат постали су и основно средство државне пропаганде. Било да је позивао људе да бране своју земљу, да штеде и одвајају за војнике на фронту или да оцењују и углавном ниподаштавају противника, плакат током Првог светског рата изузетан је историјски документ.

До које мере је то тачно показује изложба „Рат и плакат, 1914–1918.” у Музеју примењене уметности у Београду чији је аутор Владимир Чех, оснивач Института за историју оглашавања. Прегледао је, каже, више од 7000 плаката објављиваних и коришћених током Првог светског рата по свету. Од њих је за изложбу изабрао 700, 200 штампаних и постављених на паное, и још 500 доступних на десетак екрана. Плакати су постављени по темама тако да граде причу о животу током Првог светског рата у свету и Србији, причу која се не учи на часовима историје.

Зов отаџбине

На почетку је регрутација. Ако се зна да је у рату од првог испаљеног метка 1914. године до 11. новембра у 11 часова 1918. године, кад је потписано примирје, учествовало 65 милиона људи, јасно је да је било потребно уложити много труда да се они привуку да крену на фронт или, бар, помажу. Због тога се на плакатима који су позивали људе у војску налазе и наредбе и молбе, и хумор и осећања.

Десило се да је управо та тема, позивање у рат, разлог настанка најпознатијег и највише штампаног плаката у Великом рату, како се до наредног светског сукоба звао Први светски рат, израђен је у Сједињеним Америчким Државама 1917. године. На њему Ујка Сем, синоним за америчку државу, кажипрста упереног у сваког ко погледа у овај плакат, строго поручује „Тебе хоћу за америчку војску!” Замисао за овакав изглед и поруку плаката позајмљена је од Британаца. Наиме, 5. септембра 1914. године на насловној страни часописа „Лондон опинионс” познати енглески војсковођа лорд Киченер уперио је прст у читаоца и поручио: „Потребан си својој земљи”.

Кад је касније Алфред Лити осмишљавао плакат за исту намену, затражио је дозволу редакције да преправи насловну страну у плакат. Променио је само текст: „Британци, пријавите се својој армији”. Само за један дан по објављивању Литијевог плаката, у војску се пријавило 33.203 добровољца! Овај плакат је затим прешао Атлантски океан. И овог пута настао је на основу насловне стране: прво је сликар Џејмс Монтгомери Флег урадио насловну страну за часопис „Леслис викли”, али са својим аутопортретом као Ујка Семом, а затим је, уз дозволу часописа, направљен плакат. Само у првој години штампан је у четири милиона примерака, а касније је постао плакат с највећим бројем штампаних примерака у историји и највише опонашан. Таквих плаката има у Француској, Италији, Немачкој, Аустралији, Аустрији… Направљен је у Првом светском рату, коришћен је и у следећем, појављује се и данас.

Неочекивани су они плакати са хумором у поруци, зато што се тако нешто не очекује у озбиљној теми као што је регрутација. На пример, аустралијски плакат поручује „Лепо је сурфовати, али треба мислити и на оне који су у рововима. Иди, и помози им.” Најдуховитији је, вероватно, британски плакат на коме три војника играју карте и питају „Хоћеш ли да будеш четврти у игри?”. Потресан је плакат на коме је представљен призор грађанског живота: отац седи у фотељи са кћеркицом у крилу и синчићем који се на поду игра фигурицама војника. Кћи га пита: „Тата, а шта си ти радио у Великом рату?”.  Плакат, објављен 1915. године, упозорава – немој да дозволиш да ти твоје дете једног дана постави овакво питање.

Без одела и шећера

За постизање што већег отпора непријатељу коришћена су сва средства, па и увреде и неистине. Плакат написан руском ћирилицом на коме границе Немачке сежу преко европског дела Русије и на коме је Велика Британија обележена као немачка колонија, дељен је међу руским војницима. Испричано им је да је плакат пронађен у џепу једног немачког војника, с идејом да изазове њихове негативне реакције према Немцима.

Велики рат је много коштао. Процењује се да су САД потрошиле 23.625.253.000 долара, Велика Британија 35.334.012.000 долара, Русија 22.293.950.000 долара, Немачка 37.775.000.000 долара, Србија 399.400.000 долара, и тако даље. Плакати који су позивали људе да учествују у ратним зајмовима и да штеде како би војска имала више, одиграли су важну улогу у прикупљању тог новца. У томе су највише успеха имали плакати с осећајним порукама. На италијанском плакату, на пример, девојчица у наручју оца у војничкој униформи показује на фронт у позадини за који је потребан новац.

Посебан утисак из те серије оставио је француски плакат на коме мајка ставља дете на починак и позива да ваља помоћи рат како би нам деца била безбедна. Познат је француски плакат на коме три жене упрегнуте у плуг, јер су мушкарци на фронту, обрађују земљу. Овај плакат је коришћен у Канади с текстом „Овако помаже жена у Француској, како могу ја да служим Канади?”

Један амерички плакат поручује „Чувајте једну кришку дневно за војску”, а енглески „Немојте да пијете понедељком” како би било више за војнике. „Облачити се скупоцено у ратно време није само неприлично већ и непатриотски”, оцењује амерички плакат. Један плакат сведочи да је због штедње тада у САД на часовницима померано време. На некима су савети како чувати храну, и шта јести: „Једите више кукуруза, овса, пиринча, рибу, воће и поврће, а мање пшенице, меса, масноће и шећера”, хране која је потребна војсци. „Ваша жена штеди, могли бисте и ви”, поручује један амерички плакат сликом дебелог господина за обилном трпезом. Војници су с плаката поручивали „Ми чувамо вас, ви чувајте храну”.

Улога мантила

Плакатима је поручивано да се војницима дају чарапе, књиге, плоче, Французи су мислили и на цигарете, да им се шаље вино… Доброчинство је било изражено и за народе других држава. Американци су, на пример, позивали да се помогне Француској и људима Блиског истока. Немци су водили рачуна о ветеранима, један амерички плакат поручио је „Немојте осећати сажаљење према инвалидима рата, дајте им посао.”

И данас познате робне марке, „Нестле” на пример, оглашавале су се и током рата. На једном плакату пише да је мантил „барбери” непромочив па зато добра опрема за рат, а на другом пише да је „занберн” три пута водоотпорнији. Рекламирани су филмови, плакат за филм „Испод четири заставе” изгледа као да је данас осмишљен. У ту групу спадају и амерички плакати„Људи за четири минута” којима су добровољци позивани да у паузи биоскопске пројекције, док се мења филмска трака, што траје четири минута, говорима мотивишу људе на родољубље. Јавило их се више од 75.000.

Најчешћи симболи којима су појачаване поруке плаката су аждаје – асоцијација на непријатеља. Британски плакати су приказивали британског лава и Британију, амерички су, осим Ујка Сема, имали и Кип слободе, француски Јованку Орлеанку и Маријану… „Да ли је ово ваш дом? Чувајте га” пише на плакату на коме је карта Велике Британије.

Љубав према Србији

Једна од тема светских плаката била је Србија, па је на изложби посебно издвојена као прича о великим акцијама прикупљања помоћи у Француској, Великој Британији и САД. „Немојмо само да се дивимо Србији, већ јој помозимо”, писала је француска штампа. Познати француски сликар Теофил Александар Штајнлен урадио је плакат за Српски дан одржан 25. јуна 1916. године. Тада су у свим француским школама одржана предавања о Србији и њеној улози у рату. Тај исти плакат је затим пренет у САД под слоганом „Спасимо Србију, нашег савезника” како би помогао акцији коју је неколико година спроводио Михаило Пупин. У Америци су тада израђени и други плакати који су позивали за помоћ Србији.

Сликарка Малвина Хофман је урадила плакат „Србији је потребна помоћ” по фотографији српског војника у самртном часу на грчком острву Виду. Енглески фонд за помоћ Србији организовао је више добротворних акција. Једна од њих је била „Дан српске заставе”, 22. септембра 1916. године, кад су многе лондонске глумице на улици продавале српске заставице као доказ „љубави према Србији”. На једном од познатих британских постера је Краљевић Марко који се вратио да поведе свој народ.
Плакати су током Првог светског рата и у Србији били средство обавештавања, па је томе посвећен трећи део изложбе. Наши плакати су само текстуални, то су објаве и прогласи. Један од њих поручује да се немачка војска са савезницима не бори против народа већ само против српске војске – потписао га је фелдмаршал Макензен у Крагујевцу новембра 1915. године. Ту су и Одлука Народне скупштине Војводине да се присаједињује Србији, Одлука Црногораца да приступају Србији, и Свечано проглашење државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је за нас завршен Први светски рат, па и прича о његовим плакатима.

Извор: Политикин Забавник, бр. 3277 (5. 12. 2014.)
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Живојин Мишић – Ко сме, тај може!

Преузимајући команду над Првом армијом у драматичним данима Колубарске битке генерал Живојин Мишић је, доносећи важне одлуке и на своју руку, већ клонуле војнике повео у најсјајнију победу српске војске током Великог рата. Тако је ушао у историју раме уз раме са највећим војсковођама тог времена, а Србија га је наградила чином војводе и највећим одликовањем.

Животни пут даровитог српског војсковође Живојина Мишића био је, доиста, „дуга и тешка борба“.

Z.  Misic pred Balkanske ratove.jpg

Живојин Мишић пред балканске ратове

Родио се 19. јула 1855. године под једном „шефтелијом“ (шљива ранка) у селу Струганику, као најмлађе, тринаесто дете оца Радована и мајке Анђелије (Мишићеви родитељи имали су једанаест синова и две кћери).

После мукотрпног трогодишњег школовања у Рибничкој основној школи, „једног лепог августовског дана 1867. године“, мали Живојин је – „обучен у чисто ново и бело рубље“ и испраћен од брижне мајке речима: „Срећан ти пут, бубице моја“ – отпутовао у Крагујевац, на „више школовање“. Ту је завршио први и други разред гимназије, трећи, четврти и пети у Београду, а шести поново у Крагујевцу. По завршетку шестог разреда гимназије, уписао се у XI класу Артиљеријске официрске школе, коју је завршио тек 1880. године (питомци ове класе прекинули су, после друге године, школовања због рата с Турском), тек двадесет први у рангу, од укупно 23 питомца.

Овај пример најбоље показује да успех у школи није гаранција већ само претпоставка за успех у служби. Ваља, међутим, рећи да је Мишић показивао највише склоности за оне предмете који дају основу за практичан оперативни рад и да је своја права теоријска сазнања проверио у суровој ратној збиљи; учествовао је два ослободилачка рата са Турском (1876. и 1877–1878), у којима је командовао Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде II класе и стекао драгоцена ратна искуства, оно што у школи није могао да научи, све да је био и први у рангу. Прочитајте остатак овог уноса »

Оставите коментар

Документарни филм „Откривање спомен плоче борцима Церске битке у Текеришу“ (1928)

Поводом годишњице Церске битке, прве победе Савезничке војске у I светском рату, на Видовдан, 28. јуна 1928. године краљ Александар је у Текеришу на Церу открио спомен плочу борцима Церске битке, која је постављена на споменику палим јунацима. Споменик је подигло Удружење резервних официра и народ из околине уз помоћ чехословачке владе, а у његову основу узидане су кости ратника сакупљење из разбацаних гробова широм Цера. Ту су на истом месту сахрањени српски војници и Чеси, припадници 28. прашког пука, против своје воље доведени на српско бојиште. На сачуваном делу филма види се народ испред споменика, говор шабачког епископа Михаила, краљевска ложа у којој је краљ Александар, председник владе Веља Вукићевић, министар вера Симовић и војске Стеван Хаџић, чехословачи посланик Јан Шебо и начелник генералштаба Чехословачке г. Сирови. Након говора, краљ Александар скида заставу са спомен плоче.

Извор: European Film Gateway
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Први дан рата

Пише др Александар Животић*

Објава рата Србији стигла је из Беча 28. јула отвореним телеграмом, и самим тим чином Аустроугарска је показала на који и какав начин ће водити рат против Србије – с много мржње и противно међународном праву и традиционалним обичајима рата.

Ултиматум који је аустроугарски посланик барон Гизл 23. јула 1914. уручио представницима српске владе јасно је говорио о намери да се Србија понизи и принуди на максимално попуштање како би удовољила експанзионистичким стремљењима Беча. Прочитајте остатак овог уноса »

1 коментар

Документарно-играни серијал „Српска штампа 1914-1915″ (РТС, 2014)

Годишњицу Првог светског рата Радио-телевизија Србије обележиће репрезентативним документарним ТВ серијалом „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде серије „Српска штампа 1914-1915“ потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.

1. епизода – „Штампа бруји“
2. епизода – „Штампа грми“
3. епизода – „Штампа слави“
4. епизода – „Штампа гасне“

Сценарио: Александар Гаталица
Режија: Филип Чоловић
Реализација: РТС
Година: 2014.

Извор: РТС; YouTube
Приредио: Настава историје

1 коментар

%d bloggers like this: