Архива категорије Занимљива историја

Ватерло – пораз над поразима

У рано лето 1815. године Наполеон је код Ватерлоа повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха француске доминације у Европи.

Belgien Reenactment der Schlacht von Waterloo

Група „Аба“ је 1974. победила на Песми Евровизије са својим сонгом „Ватерло!“ Песма говори о поразу у љубавној игри, где је отпор бесмислен. Постоји пословица која каже: „Кад доживиш Ватерло, не можеш доживети још гори пораз“. Светска историја овековечила је име малог белгијског места које се налази јужно од Брисела. У рано лето 1815, Наполеон је тамо повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха која се у уџбеницима историје назива „наполеонска ера“.

Napoleon

Војсковођа Наполеон Бонапарта: болестан и неуобичајено неодлучан

Мали Корзиканац, Наполеон Бонапарта, двадесет година узбуркавао је Европу, али на крају је одлучило 100 сати битке између 15. и 18. јуна – пре 200 година. Француска револуција је 1789. из темеља потресла стари поредак у Европи, али је, након Наполеоновог пораза, точак историје рестаурацијом враћен уназад. Победници над Наполеоном били су Енглез Артур Велсли, војвода од Велингтона и пруски фелдмаршал Гебхард Леберехт фон Блихер којег су звали „Маршал напред“.

Блихер је добио „добре батине“

Наполеон Бонапарта није код Ватерлоа био онај исти војсковођа као пре протеривања на Елбу. Не више млад, болешљив и неодлучан, цар који се вратио на власт показивао је знакове потрошености. Међутим, његов народ је био још увек фасциниран некадашњим освајачем и желео је да још једном пође у битку против осталих европских сила које су се у међувремену удружиле.

Gemälde Schlacht von Waterloo Sadler

Наполеон је због бројчане надмоћи противника био принуђен да изабере да се бори прво против једног, па против другог. Око 72.000 Француза суочили су се са двоструко бројнијим снагама Британаца и Пруса. А у то се не рачунају аустријске и руске трупе које су са истока такође надирале да се боре против Француске. Било је сигурно могуће победити те армије једну по једну. Наполеонов спектакуларан бег са Елбе где је био заточен, његово поновно преузимање власти у Паризу током само три недеље, све је показивало да је „мали каплар“ задржао своје особине да доноси брзе и исправне одлуке. Али та способност га је напустила код Ватерлоа. Оклевао је.

Portrait of Arthur Wellesley 1st Duke of Wellington

Стратегија Велингтон: „Волео бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“

Шеснаестог јуна се на бојном пољу налази укупно 160.000 војника, Пруса је више него Француза. За седам сати је Наполеон, захваљујући пре свега својој старој гарди, успео да натера Блихерову армију у бег. Цена победе: 10.000 француских војника остало је на бојном пољу, Немаца је погинуло двоструко више. Велингтон је дан касније прокоментарисао пораз Пруса речима: Блихер је добио добре батине!

И Велингтон је за длаку избегао пораз јер је недалеко од Лињија, где су Пруси поражени, могао да задржи стратешки важно раскршће само зато што је заповедник трећине француске војске, маршал Неј оклевао да га енергично нападне. Ни тај маршал, којег је Наполен назвао „најхрабрији међу храбрима“, није био онај стари.

Најпре их је пустио да побегну па их није гонио

Дакле, Наполеону је успело да продре између Пруса и Енглеза. Војни стручњак, Ханс-Вилхелм Мезер је написао књигу о Ватерлоу. Он тврди да је Наполеон пропустио да се да у потеру за пораженим Прусима. „Напослетку, није знао где су и шта раде“, каже Мезер и додаје да је Наполеон потом пропустио да порази Велингтона ујутро 17. јуна, што би одговарало његовој намери да потуче противнике једног за другим. Велингтонова судбина већ је била запечаћена. Остала је записана његова реченица: „Волео бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“.

Deutschland Gebhard Leberecht Fürst Blücher von Wahlstatt

„Маршал напред“

Пруси су дошли касно, али не и прекасно. У касно поподне француске трупе су већ биле у дефанзиви, али појава пруских трупа натерала их је у општи бег. До краја тог 18. јуна битка је већ била завршена. Од Наполеонове Северне армије пола је остало на бојном пољу, убијено, рањено или у заробљеништву.

Проклетство и благослов Бечког конгреса

Међутим, Наполеону се од почетка испречио Бечки конгрес. После његовог пораза у Русији и протеривања на Елбу у Бечу су од 18. септембра 1814. до 9. јуна 1815. заседали победници како би договорили односе у Европи. Управо су завршили посао враћања граница и поредака на тачку пре појаве Наполеона, а Наполеон је поново преузео власт у Француској. У Бечу су били окупљени најмоћнији државници Старог континента у тренутку када се поново појављује њихов непријатељ. Још на двору Хабзбурга су се сви ујединили против Наполеона. Наполеон је са Елбе побегао пола године раније него што је требало. Да су се европски суверени разишли из Беча, коалиција против Наполеона не би настала тако брзо. И европска историја би вероватно изгледала сасвим друкчије. Овако је Ватерло означио крај француске доминације у Европи и постао синоним за тотални пораз.

Аутор: Фолкер Вагенер

Извор: DW.COM
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Цртани филм о Америчкој револуцији „No More Kings“ (1975)

Schoolhouse Rock No More Kings with lyrics

Музика и текст: Lynn Ahrens
Реализација: Lynn Ahrens & Bob Dorough
Анимација: Kim & Gifford Productions
Образовни серијал: Schoolhouse Rock
Продукција: ABC (American Broadcasting Company)
Година: 1975.

Извор: Schoolhouse Rock
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Сродство и родбинске везе

Важност сродничких веза потврђује и велики број назива за рођаке различитог степена. Познато је да у српском језику постоји знатно већи број назива за сроднике него у многим другим језицима, нарочито за оне по мушкој линији. Ево неких од тих назива:

стриц и стрина – очев брат и његова жена
тетка и теча (тетак) – мајчина или очева сестра и њен муж
ујак и ујна – мајчин брат и његова жена
свекар и свекрва – мужевљеви родитељи
таст и ташта – женини родитељи
зет – кћеркин или сестрин муж
снаха – синовљева или братова жена
девер – мужевљев брат
јетрва – деверова жена
заова – мужевљева сестра
свастика – женина сестра
пашеног – свастикин муж
шурак – женин брат
синовац и синовица – братова деца другом брату
братанац (братић) и
братаница (братичина) – братова деца његовој сестри

Поред великог боја назива за рођаке, постојали су и многи називи за разне степене потомства, односно предака. Неки од тих назива и данас се употребљавају, као што су баба/деда, прабаба/прадеда или чукунбаба/чукундеда. Називи за даље претке заборављени су, с обзиром на то да се ради о прецима који су живели давно. Али, у српском језику постоје називи за означавање петнаест степена потомства. Овде су наведени њихови мушки и женски облици, поређани од најстаријег до најмлађег:

бели орао
сукурдов/сукурдача
куребал/куребала
курђел/курђела
аскурђел/аскурђела
наврндед/наврибаба
чукундед/чукунбаба
прадеда/прабаба
деда/баба
отац/мајка
син/ћерка
унук/унука
праунук/праунука
чукунунук/чукунунука
бела пчела

Извор: Александра Вулетић, Јасна Мијаиловић, Између посела и балова, Београд, 2005, 48-49.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Тачка прелома – Зашто се за неки судбоносни дан каже да је то „Дан Д”?

На плажама Нормандије у Француској 6. јуна 1944. почео је напад Савезника. Напад на Хитлерову „Тврђаву Европу” назван је „Дан Д”. Овај израз опстао је до данас и њиме се означава неки важан дан, тачка прелома. Сам израз у суштини не значи ништа, у америчкој војсци користио се да би означио дан почетка неке операције. Само слово „Д” нема баш никакво тајно значење, није никаква скраћеница, једноставно слово којим се означава неки дан у календару. Ово спречава да непријатељ, ако му случајно планови за ту операцију падну шака, сазна о ком се тачно датуму ради.

TACKA-PRELOMA

Појам се користи још од Првог светског рата, када је први пут употребљен у неким наредбама америчкој војсци у Француској, новембра 1918. године.

Извор: Политикин Забавник
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Седам најлепших тврђава на територији Србије

Широм наше земље налази се око две стотине локалитета са остацима тврђава и утврђених градова.

На територији данашње Србије још од античких времена грађена су величанствена утврђења, а након много векова и разарања су очуване остале само тврђаве које су војну функцију задржале и у средњем веку, под влашћу Османлија.

Како је истакнуто на сајту Туристичке организације Србије, већина ових тврђава и утврђених градова је дограђивана и прилагођавана развоју ратних техника, а неке од њих биле су претече савремених српских градова.

Бачка тврђава

Foto: News1/Draga Udovičić

Фото: News1/Draga Udovičić

Ово средњовековековно утврђење у близини војвођанског града Бача подигнуто је између 1338. и 1342. године, у време угарског краља Карла Роберта, а коначан облик добила је један век касније. Према категоризацији Републичког завода за заштиту споменика културе, овај замак је проглашен за добро од изузетног националног значаја.

Петроварадинска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

На десној обали Дунава, на петроварадинској стени, налази се позната тврђава, подигнута на месту једне раније средњовековне грађевина. Овај замак изградила је Аустрија, а подизање тврђаве је трајало од 1692. до 1780. године, због непрестане опасности од Османлија и чињенице да је граница са Османлијским царством била веома близу. Прво насеље је на овом тлу постојало око 4500. пре наше ере, а према неким новијим сазнањима, могуће је да је још раније.

Нишка тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

У самом центру данашњег Ниша, на десној обали Нишаве, уздижу се остаци чувене Нишке тврђаве, на чијој су територији људи живели и пре два миленијума. Једна је од најочуванијих на Балкану, а турска тврђава на овом месту подигнута је (за само годину дана) на остацима античког и средњовековног утвђења. Први писани извори о обнови ове тврђаве потичу из 1165. године, када је византијски историчар Хонијат написао да је цар Манојло I Комнин и сам Ниш окружио зидовима.

Београдска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Утврђење око којег се развијао и ширио данашњи Београд на овом месту је први пут подигнуто почетком I века као палисада, а у каснијим вековима су на овом месту подизани римски каструм, византијски кастел, средњовековна утврђена престоница Српске деспотовине и аустријско и, касније, османлијско артиљеријско утврђење.

Смедеревска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Деспот Ђурађ Бранковић подигао је у првој половини XV века на ушћу реке Језаве у Дунав смедеревско утврђење, по којем је касније назван Смедеревцем. Реч је о класичној воденој тврђави (окруженој водом), грађеној по узору на Цариград и његове бедеме. Једна је од највећих тврђава Старог континента.

Пиротска тврђава

Foto: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Утврђење крај Нишаве, на територији данашњег Пирота, подигнуто је током владавине кнеза Лазара на овом тлу, а данас је већим делом очувано. Верује се да је пиротски град подигао војвода Момчило с јужних Родопских планина, због чега је утврђење названо Момчиловим градом.

Голубац

Фото: Wikimedia Commons

Фото: Wikimedia Commons

Овај споменик културе од изузетног значаја налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Голубац се први пут у писаним изворима помиње у угарским документима из прве половине XIV века. Још увек није утврђено ко је поставио прве темеље, али је њима Горњи град подигао један православни великаш, о чему сведочи капелица четврте куле.

Извор: National Geographic Srbija; Туристичка организација Србије
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Детинци, материце, оци

Детинци, материце, оци – породични празници, падају у три последње недеље пред Божић. Тих дана везују се ноге деци, мајкама и очевима, који се откупљују поклонима – слаткишима, воћем и новцем.

Дечја песма за Материце
Добро вече, газдарице
Честитам ти Материце,
Ако не даш материце,
Враг те одно, газдарице.

Извор: Радош Љушић, Детинци, материце, оци, Београд, 2003, стр. 154.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Надимци старих Београђана: Ускрс бумбара

Ујкино дете, Фрајла Лаза, Дупло голо, Жена двају Милана, Безобразни Васа, Мика Алас… Иза сваког оваквог надимка стоји нека занимљива прича која говори о духу времена за нама

Уз узречицу „на шегу се порез не плаћа” стари Београђани гледали су да суграђанима дају макар по један надимак. На њиховој мети налазили су се сви: краљеви, дипломате, министри, књижевници, глумци, кицоши, каћиперке… Пошто „реп” није могао да се одвоји од особе, многи су се мирили са судбином и почињали да се представљају новим, а не крштеним именом. Додуше, у хроници су забележени и случајеви дељења батина због надимка, изведени амрелом по леђима! Прочитајте остатак овог уноса »

Оставите коментар

Наша најстарија гимназија

Гимназија у Сремским Карловцима, основана 1791. године, најстарија је школа те врсте у Србији. За њен почетак најзаслужнији су били митрополит Стеван Стратимировић и трговац Димитрије Атанасијевић Сабов који је издвојио замашних 20 хиљада форинти за изградњу школе. Њеном оснивању претходила је жилава борба представника српског народа за право на образовање и изједначавање на том плану с осталим нацијама у Аустрији и Угарској. У својој дугој историји Карловачка гимназија прошла је кроз неколико етапа развоја. Она за то време није само имала истакнуту улогу у васпитању младих генерација него је вршила и посебну историјску и националну мисију у свестраном унапређењу науке и културе, окупљајући више од века и по омладину из свих српских крајева.

Велики успон школа је доживела у првој четвртини 20. века. Тада је, у педагошком погледу, она заиста представљала велику гимназију (какав је назив носила). Из редова ученика ове гимназије изашао је велики број наших значајних личности из области културе, науке и политике као што су: песник Бранко Радичевић; лингвиста и просветитељ Павле Соларић; дипломата, новинар и писац Сретењског устава Димитрије Давидовић; песник и његов учитељ Сима Милутиновић Сарајлија; историчар Иларион Руварац; оснивач српске драме Јован Стерија Поповић; утемељивач Медицинског факултета др Милан Јовановић Батут и многи дуги. После ове гимназије најстарије у Србији су Прва крагујевачка гимназија, основана 1833. и Прва београдска гимназија која постоји од 1839. године.

Извор: Политикин Забавник
Приредио: Настава историје

1 коментар

Хлеба и циркуса

Овако је изгледала циркуска дворана у Старом Риму

Сама реч циркус означава кружну арену или позорницу. Први циркус потиче још од пре нове ере. У Старом Риму је у 3. веку п. н. е. настао циркус који се звао Circus Maximus, а биле су то велике представе унутар арене у коју је могло да стане и до 150000 гледалаца, и највише је личио на овај који ми данас имамо прилику да видимо у нашим градовима. У оквиру тог циркуса одржавале су се представе са акробатима, мађионичарима, возиле су се двоколице, људи су ходали по конопцима, али су постојале и продавнице са храном и пићем. Одатле је и потекла изрека Panem et circenses која дословно значи – „Хлеба и циркуса”, док је ми данас користимо као „хлеба и игара”.

Знатно касније, у средњем веку, више није постојала арена, већ такозвани путујући циркус. Њега су чиниле групе извођача које је циркус водио од града до града. Током 20. века у Русији је чак отворен и Државни универзитет за циркуске вештине. Најбољи циркус на свету данас је, по многима, канадски „Сирк ду солеј”.

Извор: Политикин Забавник
Приредио: Настава историје

1 коментар

Најкратковечнији владар у српској историји

Најкратковечнији владар у српској историји био је кнез Милан, старији син кнеза Милоша. Владао је само 26 дана, од 31. маја до 26. јуна 1839, и није потписао ниједан званични акт у својству владара.

Датотека:Knez milan na odru.jpg

„Кнез Милан на одру“, рад Јована Исајловића – млађег 1839. (Народни Музеј, Београд) фото: Михаило Грбић Извор: Википедија

Извор: Политикин Забавник
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

%d bloggers like this: