Архива категорије Историјски извори

Јован Јовановић Змај „Јутутунска народна химна“ (1865)

ЈУТУТУНСКА НАРОДНА ХИМНА*

Боже свети, подржи нам Краља
Здрава, крепка, охола и славна,
Јер на земљи нит је кадгод било,
Нити ће Му икад бити равна.

Овај народ врло добро знаде
Да је створен само Краља ради,
Да Му даје порезе и хвале,
Да Га двори и понизно кади.

Боже силни с висока жилишта,
Саслушај нам нашу жељу стару,
Боже свети, не дај ником ништа,
Да што више остане Владару.

Ради Њега сва створења живе,
Ради Њега сунце греје с неба.
А тај народ, а ту земљу нашу,
Подржи је – ако Краљу треба.

Одузми нам и жеље и гласа,
Одузми нам мудровања клета,
Да Његову намеру не пречи,
Да Његовој мудрости не смета.

Дај Му с неба најсветлије даре,
Полиције, шпицле и жандаре,
Ако неће да душмана свали,
Бар на своме нек срце искали.

Нек народи нашу славу знаду,
А нас пусте чмавати у хладу,
Ал’ и онда нек је стража јака,
Јера има сана свакојака.

*Испод ове песме Змај је ставио потпис: Смлеван Кадислав Плаћански, што је подсмешљиво извртање имена песника Стевана Владислава Каћанског, познатог по славопојкама кнезу Михаилу.

Преузето из: Јован Јовановић Змај, Песме, Рад, 1981.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Јован Јовановић Змај „Јутутунска јухахаха“ (1864)

ЈУТУТУНСКА ЈУХАХАХА*

ПО ГЛАЗБРЕНЕРУ

У краљевству Јутутуту
Краљ трин’ести Балакаха
Обећао свом народу
Да ће дати јухахаха (устав).

Само нека буду верни,
Нек војују о свом круху,
Нека ћуте и нек жмуре,
Нек плаћају јухухуху (порез).

Послушни су Јутутунци,
Плаћали су јухухуху,
Ћутали су, жмурили су,
Војевали о свом круху.

А пролећем сваког года
Попне с’ на брег Балакаха,
Па повиче громогласно:
Добићете јухахаха!

У краља су јаке прси,
Грлат ли је Балакаха,
Кад повиче, брда с’ оре –
Јухахаха, хаха, хаха!

Сви се гро’том смејат стану,
Све се тресе брат до брата,
А од смеха, тешка смеха,
За трбух се и краљ хвата.

А шта им је тако смешно:
Ил’ је смешан Балакаха?
Ил’ су смешни Јутутунци?
Ил’ је смешно јухахаха?

Све троје је доста смешно,
Понајвише Балакаха,
Кад озбиљно, милостиво
Проговори: Јухахаха!

Срећни су ти Јутутунци,
Срећан ли је Балакаха,
Кад их тако развесели
Празна речца: Јухахаха!

*Песма је уперена против неслободоумне владе кнеза Михаила.

Преузето из: Јован Јовановић Змај, Песме, Рад, 1981.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Историјски извори за такмичење ученика основних школа

Преузми:
Историјски извори за такмичење – V разред
Историјски извори за такмичење – VI разред
Историјски извори за такмичење – VII разред
Историјски извори за такмичење – VIII разред

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје

, , , , , ,

1 коментар

Бадњи дан и припреме за Божић 1909. године описани речима девојчице

Поводом празника, Народна библиотека Србије представља запис из „Дневника Љубице С. Јанковић“ у коме ауторка, као девојчица, пише о Бадњој вечери и спремању за прослављање Божића.

Фото: Мирјана Симоски Извор: Народна библиотека Србије

Фото: Мирјана Симоски Извор: Народна библиотека Србије

„Бадње вече. Ма да је тек 10 сати прошло, моји су сви полегали уморни од многог тумарања и послова којима су ових дана – као и увек пред Божић – били изложени. Оца се жали како су му ноге промрзле кад је ишао да купује прасе а после, настојавао и одгледао док се оно напољу – јадно! – клало и уређивало. Мама опет вели, да и ако овај стан ни у пола не задаје посла од оног прошлог – ипак се она једва држи на ногама и зато она не чека никог већ леже. И Дана није знала шта би паметније могла урадити, и зато је легла.

Само ја пошто сам сав свој посао свршила т.ј. уредила и ходник и у њега пренела јело све и поређала на цигље, да би измрзнуло и слађе било, а и да се, што је главно, склонила из ‘шпајза’ од домашаја пацова, мишева и бубашваба – пошто сам све то дакле урадила – ја ево хоћу мало, тек обичаја ради, да ову јадну свеску обогатим којом више шкработином.

Уосталом, немам шта много рећи, јер – Боже, опрости ми – није ми изгледало да ће сутра Божић, тај, за мене, најсвечанији и најсветлији празник; једино, што нисмо ‘падали на нос’ од посла, као до сада, па смо све лепо распоредили, те смо постепено све свршили, што смо других година и ако много дана пред празник, све на јуриш спремали; а друго, што нема снега – најлепшег украса божићњег.

Оно истина, о вечери смо на најсвечанији начин извршили све верске обреде т.ј. очитали молитву, отпевали ‘Рождество твоје’, обгризли смокву, жути шећер, нишадор и шта ти ја знам још тамо шта – што рек’о ујче Тика, али тек тек, док погледам напоље, па видим дрвеће голо, земљу голу, и све голо, ништа није обучено у свечано рухо у коме се до сада дочекивало рођење највећег младенца – онда ми се чисто учини да је природа заборавила шта је сутра, и да ништа више не зна за заслуге тог Богочовека чије се рођење сутра прославља.

Али не, немам права, јер кад сам поглед свој управила небу, видела сам да су месец и сјајне звездице ишарале цео небески свод и да су се – налик на најскупоценије дијаманте – трудиле, која ће више лепотом својих блиставих зракова уздићи славу Божју и што свечаније дочекати долазак узвишеног детета.

Још их има дакле, који умеју ценити шта је узвишено и племенито, шта нам душу препорођава. Не, није још овладала и сасвим победила материјализам и практична проза живота; идеално, лепо и узвишено мора опстати док је људи и у њима душе – искре божанске.“

Дневник Љубице С. Јанковић налази се у Легату Љубице и Данице Јанковић, који је завештан Народној библиотеци Србије. По изричитој жељи легатора Љубице С. Јанковић Дневник није био доступан за коришћење 40 година од њене смрти.

Извор: National Geographic Srbija; Народна библиотека Србије
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Изложба „Векови Београда XVI-XX век“

Онлајн електронско издање сталне изложбене поставке Историјског архива Београда

00_plakat

Историјски архив Београда је 2003. отворио сталну изложбену поставку докумената под називом „Векови Београда XVI-XX век – Београд ad acta“ која је имала за циљ да прикаже историју града у којој су се, кроз пет векова, преплитали утицаји великих сила и различитих култура као у кошници политичких врења и драматичних збивања невидљиво повезаних у органску целини дубоких корена и дугог трајања. У склопу прославе 70 година Архива, објављивањем „виртуелног“ издања ове поставке 2015. године желели смо да богатство својих фондова и збирки учинимо глобално доступним и највредније документе приближимо свим заинтересованим грађанима.

Извор: Историјски архив Београда – Изложба Векови Београда /XVI-XX век/
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Говор Невила Чемберлена „Мир за читаву епоху“ (1938)

Говор британског премијера Невила Чемберлена 30. септембра 1938. године на лондонском аеродрому Хестон поводом управо потписаног Минхенског споразума којим је Хитлеровој Немачкој предат део Чехословачке – Судетска област.

Приредио: Настава историје

1 коментар

Папир који се борио у рату – Кад кажипрст каже

Аутор: Соња Ћирић

Оно што су за данашње војне сукобе телевизија и друштвене мреже, што је за Други светски рат био радио, то је за Први светски рат био плакат. Разумљиво, зато што га је било лако и јефтино произвести и лако разделити

Плакати су израђивани на папиру великог формата, и на њима су уочљивим словима и јасним сликама или цртежима штампане поруке. Лепљени су на стубове за плакате и слична јавна видљива места, како би што више људи могло да уочи њихову поруку. Док није почео Први светски рат, плакати су углавном рекламирали нове производе, обавештавали где ће се и кад одржати нека приредба или су обавештавали народ о новој државној одлуци и закону, а кад је почео Први светски рат постали су и основно средство државне пропаганде. Било да је позивао људе да бране своју земљу, да штеде и одвајају за војнике на фронту или да оцењују и углавном ниподаштавају противника, плакат током Првог светског рата изузетан је историјски документ.

До које мере је то тачно показује изложба „Рат и плакат, 1914–1918.” у Музеју примењене уметности у Београду чији је аутор Владимир Чех, оснивач Института за историју оглашавања. Прегледао је, каже, више од 7000 плаката објављиваних и коришћених током Првог светског рата по свету. Од њих је за изложбу изабрао 700, 200 штампаних и постављених на паное, и још 500 доступних на десетак екрана. Плакати су постављени по темама тако да граде причу о животу током Првог светског рата у свету и Србији, причу која се не учи на часовима историје.

Зов отаџбине

На почетку је регрутација. Ако се зна да је у рату од првог испаљеног метка 1914. године до 11. новембра у 11 часова 1918. године, кад је потписано примирје, учествовало 65 милиона људи, јасно је да је било потребно уложити много труда да се они привуку да крену на фронт или, бар, помажу. Због тога се на плакатима који су позивали људе у војску налазе и наредбе и молбе, и хумор и осећања.

Десило се да је управо та тема, позивање у рат, разлог настанка најпознатијег и највише штампаног плаката у Великом рату, како се до наредног светског сукоба звао Први светски рат, израђен је у Сједињеним Америчким Државама 1917. године. На њему Ујка Сем, синоним за америчку државу, кажипрста упереног у сваког ко погледа у овај плакат, строго поручује „Тебе хоћу за америчку војску!” Замисао за овакав изглед и поруку плаката позајмљена је од Британаца. Наиме, 5. септембра 1914. године на насловној страни часописа „Лондон опинионс” познати енглески војсковођа лорд Киченер уперио је прст у читаоца и поручио: „Потребан си својој земљи”.

Кад је касније Алфред Лити осмишљавао плакат за исту намену, затражио је дозволу редакције да преправи насловну страну у плакат. Променио је само текст: „Британци, пријавите се својој армији”. Само за један дан по објављивању Литијевог плаката, у војску се пријавило 33.203 добровољца! Овај плакат је затим прешао Атлантски океан. И овог пута настао је на основу насловне стране: прво је сликар Џејмс Монтгомери Флег урадио насловну страну за часопис „Леслис викли”, али са својим аутопортретом као Ујка Семом, а затим је, уз дозволу часописа, направљен плакат. Само у првој години штампан је у четири милиона примерака, а касније је постао плакат с највећим бројем штампаних примерака у историји и највише опонашан. Таквих плаката има у Француској, Италији, Немачкој, Аустралији, Аустрији… Направљен је у Првом светском рату, коришћен је и у следећем, појављује се и данас.

Неочекивани су они плакати са хумором у поруци, зато што се тако нешто не очекује у озбиљној теми као што је регрутација. На пример, аустралијски плакат поручује „Лепо је сурфовати, али треба мислити и на оне који су у рововима. Иди, и помози им.” Најдуховитији је, вероватно, британски плакат на коме три војника играју карте и питају „Хоћеш ли да будеш четврти у игри?”. Потресан је плакат на коме је представљен призор грађанског живота: отац седи у фотељи са кћеркицом у крилу и синчићем који се на поду игра фигурицама војника. Кћи га пита: „Тата, а шта си ти радио у Великом рату?”.  Плакат, објављен 1915. године, упозорава – немој да дозволиш да ти твоје дете једног дана постави овакво питање.

Без одела и шећера

За постизање што већег отпора непријатељу коришћена су сва средства, па и увреде и неистине. Плакат написан руском ћирилицом на коме границе Немачке сежу преко европског дела Русије и на коме је Велика Британија обележена као немачка колонија, дељен је међу руским војницима. Испричано им је да је плакат пронађен у џепу једног немачког војника, с идејом да изазове њихове негативне реакције према Немцима.

Велики рат је много коштао. Процењује се да су САД потрошиле 23.625.253.000 долара, Велика Британија 35.334.012.000 долара, Русија 22.293.950.000 долара, Немачка 37.775.000.000 долара, Србија 399.400.000 долара, и тако даље. Плакати који су позивали људе да учествују у ратним зајмовима и да штеде како би војска имала више, одиграли су важну улогу у прикупљању тог новца. У томе су највише успеха имали плакати с осећајним порукама. На италијанском плакату, на пример, девојчица у наручју оца у војничкој униформи показује на фронт у позадини за који је потребан новац.

Посебан утисак из те серије оставио је француски плакат на коме мајка ставља дете на починак и позива да ваља помоћи рат како би нам деца била безбедна. Познат је француски плакат на коме три жене упрегнуте у плуг, јер су мушкарци на фронту, обрађују земљу. Овај плакат је коришћен у Канади с текстом „Овако помаже жена у Француској, како могу ја да служим Канади?”

Један амерички плакат поручује „Чувајте једну кришку дневно за војску”, а енглески „Немојте да пијете понедељком” како би било више за војнике. „Облачити се скупоцено у ратно време није само неприлично већ и непатриотски”, оцењује амерички плакат. Један плакат сведочи да је због штедње тада у САД на часовницима померано време. На некима су савети како чувати храну, и шта јести: „Једите више кукуруза, овса, пиринча, рибу, воће и поврће, а мање пшенице, меса, масноће и шећера”, хране која је потребна војсци. „Ваша жена штеди, могли бисте и ви”, поручује један амерички плакат сликом дебелог господина за обилном трпезом. Војници су с плаката поручивали „Ми чувамо вас, ви чувајте храну”.

Улога мантила

Плакатима је поручивано да се војницима дају чарапе, књиге, плоче, Французи су мислили и на цигарете, да им се шаље вино… Доброчинство је било изражено и за народе других држава. Американци су, на пример, позивали да се помогне Француској и људима Блиског истока. Немци су водили рачуна о ветеранима, један амерички плакат поручио је „Немојте осећати сажаљење према инвалидима рата, дајте им посао.”

И данас познате робне марке, „Нестле” на пример, оглашавале су се и током рата. На једном плакату пише да је мантил „барбери” непромочив па зато добра опрема за рат, а на другом пише да је „занберн” три пута водоотпорнији. Рекламирани су филмови, плакат за филм „Испод четири заставе” изгледа као да је данас осмишљен. У ту групу спадају и амерички плакати„Људи за четири минута” којима су добровољци позивани да у паузи биоскопске пројекције, док се мења филмска трака, што траје четири минута, говорима мотивишу људе на родољубље. Јавило их се више од 75.000.

Најчешћи симболи којима су појачаване поруке плаката су аждаје – асоцијација на непријатеља. Британски плакати су приказивали британског лава и Британију, амерички су, осим Ујка Сема, имали и Кип слободе, француски Јованку Орлеанку и Маријану… „Да ли је ово ваш дом? Чувајте га” пише на плакату на коме је карта Велике Британије.

Љубав према Србији

Једна од тема светских плаката била је Србија, па је на изложби посебно издвојена као прича о великим акцијама прикупљања помоћи у Француској, Великој Британији и САД. „Немојмо само да се дивимо Србији, већ јој помозимо”, писала је француска штампа. Познати француски сликар Теофил Александар Штајнлен урадио је плакат за Српски дан одржан 25. јуна 1916. године. Тада су у свим француским школама одржана предавања о Србији и њеној улози у рату. Тај исти плакат је затим пренет у САД под слоганом „Спасимо Србију, нашег савезника” како би помогао акцији коју је неколико година спроводио Михаило Пупин. У Америци су тада израђени и други плакати који су позивали за помоћ Србији.

Сликарка Малвина Хофман је урадила плакат „Србији је потребна помоћ” по фотографији српског војника у самртном часу на грчком острву Виду. Енглески фонд за помоћ Србији организовао је више добротворних акција. Једна од њих је била „Дан српске заставе”, 22. септембра 1916. године, кад су многе лондонске глумице на улици продавале српске заставице као доказ „љубави према Србији”. На једном од познатих британских постера је Краљевић Марко који се вратио да поведе свој народ.
Плакати су током Првог светског рата и у Србији били средство обавештавања, па је томе посвећен трећи део изложбе. Наши плакати су само текстуални, то су објаве и прогласи. Један од њих поручује да се немачка војска са савезницима не бори против народа већ само против српске војске – потписао га је фелдмаршал Макензен у Крагујевцу новембра 1915. године. Ту су и Одлука Народне скупштине Војводине да се присаједињује Србији, Одлука Црногораца да приступају Србији, и Свечано проглашење државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је за нас завршен Први светски рат, па и прича о његовим плакатима.

Извор: Политикин Забавник, бр. 3277 (5. 12. 2014.)
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Огласи и рекламе у старим српским новинама

Аутор: Александра Тртовац | Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Пре појаве радија и телевизије, новине су играле кључну улогу у информисању становништва, али и у развоју оглашавања и рекламирања. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ дигитализовала је 400.000 страница старих српских новина из свог фонда, које су корисницима доступне онлајн.

Посебно су занимљиве поједине тематске целине овог корпуса као што су, на пример, огласи и рекламе публиковане у преко 40 наслова новина штампаних ћирилицом у другој половини 19. и првој половини 20. века.

gigerla.jpg

Реклама за продају штофова у радњи код „Гигерла“ („Недеља“, 16. септембар 1909) и реклама за писаће машине „бар-лок“ („Нова искра“, 1. септембар 1911)

Први новински огласи појавили су се у Српским новинама, које су од 1834. излазиле у Крагујевцу. Ти огласи су, у погледу садржаја и графичког изгледа, били под јаким утицајем аустријских новина. У првом периоду, све до средине XIX века, огласи су доносили вести о новим открићима, технолошким достигнућима, индустријализацији, услугама и производима и јављају се и у листовимаПодунавка и Шумадинка.

Рекламирање и оглашавање банака и осигуравајућих друштава започиње седамдесетих година XIX века, да би до краја тог века, уз бољу графичку опрему и визуелна решења, огласи и рекламе пружали информације о производима чије су робне марке и данас препознатљиве – кафа „франк“, писаће машине „бар-лок“, шиваће машине „сингер“.

У истом раздобљу, јављају се и огласи о најму, куповини или продаји станова, кућа, земљишта, понуди намештаја, одеће, текстила, књига, најаве културних и важних друштвених догађаја, рекламирање занатских и трговинских радњи.

Ово је време богато илустрованим огласима и рекламама. Мале новине и Недељацелу прву и последњу страницу посвећују тој форми. Из тих новина се, поред осталог, види да наше даме и наша господа у погледу моде, неге и фризуре нису заостајали за развијеном Европом.

Крај 19. и почетак 20 века доноси огласе за посао из којих сазнајемо да су изузетно тражени учитељи страних језика и клавира, банкари, лекари, фармацеути, новинари, фотографи, продавци, као и неговатељице, гувернанте и кућепазитељке.

male-novine.jpg

Прва страна „Малих новина“ посвећена рекламама (број 72, 13. март 1895) и списак кажњених продаваца („Београдске општинске новине“, 1. децембар 1929)

Потражња за тим занимањима указује на економски, културни, просветни и социјални напредак у српском друштву. Бројни огласи и рекламе у овом периоду јављају се у новинама Правда и Време поред свих других новинских рубрика.

У коликој мери новинско оглашавање одражава дух времена и друштвену свест може се закључити и на специфичним примерима оглашавања из Београдских општинских новина.

Међу осталим огласима, ове новине, у времену између два рата, оглашавају и пописе грађана који су кажњени јер су продавали неисправне животне намирнице (млеко, месо, воће, поврће, хлеб) или имовину која није имала валидну документацију. Уз те пописе, новине позивају становништво да наведене продавце и њихове радње бојкотују.

Имајући у виду да је овај ћирилични корпус део ширег европског корпуса новинских текстова на преко 18 милиона страница, јасно је да је дигитална новинска колекција незаобилазан извор за најразличитија научна истраживања из области историје, културне историје, језика, писма, економије, политике, али и да је намењена свакодневној забави најширег круга корисника.

Овде можете погледати онлајн архиву новина Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“

Извор: РТС; Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Телеграм аустроугарске владе Николи Пашићу којим објављује рат Србији 1914. године

Извор: Архив Србије
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Историја света на Јутјубу: Објављено више од 85.000 архивских снимака

Једна од водећих компанија за продукцију документараца у XX веку „British Pathé“ поставила је своју комплетну архиву, која садржи више од 85.000 историјских филмских записа на свој YouTube канал.

Foto: Nesreća u Hindenburgu

Фото: Несрећа у Хинденбургу

Стручњаци, научници и истраживачи различитих профила, али и сви заинтересовани имају сада прилику да уроне у „златни рудник“ ове архиве која садржи снимке неких од најзначајнијих тренутака историје у последњих сто година, преноси британски Телеграф.

Целокупну архиву можете погледати на British Pathé Youtube каналу.

У архиви има око 3,500 сати материјала који је дигитализован 2002. године захваљујући новцу добијеном од Националне Лутрије.

Retki snimci Titanika pre nego što je poslednji put zaplovio

Ретки снимци Титаника пре него што је последњи пут запловио

Ова јединствена видео архива покрива скоро све битне догађаје, познате људе, путовања, спортска такмичења и културне догађаје, а велики је извор информација за I и II светски рат.

Основан у Паризу 1896, Pathé је формиран у Великој Британији 14 година касније.
Многи сматрају да је Pathé дефинисао формат телевизијских вести онакав какави данас постоји.

Угасио се 1970. године, продаван је више пута, а као независна архива у живот се вратио 2009. Две године касније отворен је YouTube канал, а сада је је комплетна архива пребачена на Google-ову видео платформу.

Извор: Blic OnlineBritish Pathé – YouTube
Приредио: 
Настава историје

Оставите коментар

%d bloggers like this: