Јован Јовановић Змај „Јутутунска народна химна“ (1865)

ЈУТУТУНСКА НАРОДНА ХИМНА*

Боже свети, подржи нам Краља
Здрава, крепка, охола и славна,
Јер на земљи нит је кадгод било,
Нити ће Му икад бити равна.

Овај народ врло добро знаде
Да је створен само Краља ради,
Да Му даје порезе и хвале,
Да Га двори и понизно кади.

Боже силни с висока жилишта,
Саслушај нам нашу жељу стару,
Боже свети, не дај ником ништа,
Да што више остане Владару.

Ради Њега сва створења живе,
Ради Њега сунце греје с неба.
А тај народ, а ту земљу нашу,
Подржи је – ако Краљу треба.

Одузми нам и жеље и гласа,
Одузми нам мудровања клета,
Да Његову намеру не пречи,
Да Његовој мудрости не смета.

Дај Му с неба најсветлије даре,
Полиције, шпицле и жандаре,
Ако неће да душмана свали,
Бар на своме нек срце искали.

Нек народи нашу славу знаду,
А нас пусте чмавати у хладу,
Ал’ и онда нек је стража јака,
Јера има сана свакојака.

*Испод ове песме Змај је ставио потпис: Смлеван Кадислав Плаћански, што је подсмешљиво извртање имена песника Стевана Владислава Каћанског, познатог по славопојкама кнезу Михаилу.

Преузето из: Јован Јовановић Змај, Песме, Рад, 1981.
Приредио: Настава историје

Јован Јовановић Змај „Јутутунска јухахаха“ (1864)

ЈУТУТУНСКА ЈУХАХАХА*

ПО ГЛАЗБРЕНЕРУ

У краљевству Јутутуту
Краљ трин’ести Балакаха
Обећао свом народу
Да ће дати јухахаха (устав).

Само нека буду верни,
Нек војују о свом круху,
Нека ћуте и нек жмуре,
Нек плаћају јухухуху (порез).

Послушни су Јутутунци,
Плаћали су јухухуху,
Ћутали су, жмурили су,
Војевали о свом круху.

А пролећем сваког года
Попне с’ на брег Балакаха,
Па повиче громогласно:
Добићете јухахаха!

У краља су јаке прси,
Грлат ли је Балакаха,
Кад повиче, брда с’ оре –
Јухахаха, хаха, хаха!

Сви се гро’том смејат стану,
Све се тресе брат до брата,
А од смеха, тешка смеха,
За трбух се и краљ хвата.

А шта им је тако смешно:
Ил’ је смешан Балакаха?
Ил’ су смешни Јутутунци?
Ил’ је смешно јухахаха?

Све троје је доста смешно,
Понајвише Балакаха,
Кад озбиљно, милостиво
Проговори: Јухахаха!

Срећни су ти Јутутунци,
Срећан ли је Балакаха,
Кад их тако развесели
Празна речца: Јухахаха!

*Песма је уперена против неслободоумне владе кнеза Михаила.

Преузето из: Јован Јовановић Змај, Песме, Рад, 1981.
Приредио: Настава историје

Милош Теодоровић Обреновић (1783-1860) – српски војсковођа и државник

„Када се кнез Милош одјављивао из бечког хотела, оставио је веома малу напојницу. Неко из његове пратње рекао му је да би могао да буде мало дарежљивији, као његов син Михаило, који је према служитељима увек широке руке.
– Лако је Михаилу – рече Милош. – Он је син кнеза, а ја говедара!“

Извор: И. Коларов, Урнебесна историја, Београд, 2014, 54.
Приредио: Настава историје

Документарни филм „Стопа неслоге – Бој на Чегру, опомена и порука“ (2009)

Аутор: Мирољуб Динић Јапи
Ментор: проф. Драган В. Видојковић
Учествовали: проф. Богомир Б. Станковић, Селимир Марковић Селе, домаћин спомен комплекса Чегар
Текст говорили: Ивана Антовић и Марко Јовановић Маркоњеро
Подршка: Народни музеј у Нишу, Нишки весник, домаћини Спомен комплекса Ћеле Кула и Чегар, Институт Екоман, Србско учено друштво, РТВ Банкер
Извршни продуцент: Екополис, Ниш
Година: 2009.

Приредио: Настава историје

Историјски извори за такмичење ученика основних школа

Преузми:
Историјски извори за такмичење – V разред
Историјски извори за такмичење – VI разред
Историјски извори за такмичење – VII разред
Историјски извори за такмичење – VIII разред

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје

Тестови са општинског такмичења из историје ученика основних школа 2017. године

Овде можете преузети тестове са решењима:
V разред
VI разред
VII разред
VIII разред

Приредио: Настава историје

Анимирана серија „Грчка митологија“

Грчка митологија 1; Грчка митологија 2; Грчка митологија 3

Андромеда – принцеза ратник
Дамон и Питијас
Херкулови подвизи
Краљ Мида
Прометеј и Пандорина кутија
Персеј и медуза
Јасон и Аргонаути
Дедал и Икар
Тезеј и Минотаур
Аталанта
Одисеј и Пенелопа
Андрокле и лав
Кастор и Полукс
Херкул и Атлас
Кадмос и Европа
Одисеј и Тројански коњ

Информације о серији: Википедија; Internet Movie Database; Wikipedia; YouTube
Приредио: Настава историје

Градиво за такмичење средњих стручних школа 2017. године

Преглед градива за средње стручне школе

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје

Ватерло – пораз над поразима

У рано лето 1815. године Наполеон је код Ватерлоа повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха француске доминације у Европи.

Група „Аба“ је 1974. победила на Песми Евровизије са својим сонгом „Ватерло!“ Песма говори о поразу у љубавној игри, где је отпор бесмислен. Постоји пословица која каже: „Кад доживиш Ватерло, не можеш доживети још гори пораз“. Светска историја овековечила је име малог белгијског места које се налази јужно од Брисела. У рано лето 1815, Наполеон је тамо повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха која се у уџбеницима историје назива „наполеонска ера“.

Војсковођа Наполеон Бонапарта: болестан и неуобичајено неодлучан

Мали Корзиканац, Наполеон Бонапарта, двадесет година узбуркавао је Европу, али на крају је одлучило 100 сати битке између 15. и 18. јуна – пре 200 година. Француска револуција је 1789. из темеља потресла стари поредак у Европи, али је, након Наполеоновог пораза, точак историје рестаурацијом враћен уназад. Победници над Наполеоном били су Енглез Артур Велсли, војвода од Велингтона и пруски фелдмаршал Гебхард Леберехт фон Блихер којег су звали „Маршал напред“.

Блихер је добио „добре батине“

Наполеон Бонапарта није код Ватерлоа био онај исти војсковођа као пре протеривања на Елбу. Не више млад, болешљив и неодлучан, цар који се вратио на власт показивао је знакове потрошености. Међутим, његов народ је био још увек фасциниран некадашњим освајачем и желео је да још једном пође у битку против осталих европских сила које су се у међувремену удружиле.

Наполеон је због бројчане надмоћи противника био принуђен да изабере да се бори прво против једног, па против другог. Око 72.000 Француза суочили су се са двоструко бројнијим снагама Британаца и Пруса. А у то се не рачунају аустријске и руске трупе које су са истока такође надирале да се боре против Француске. Било је сигурно могуће победити те армије једну по једну. Наполеонов спектакуларан бег са Елбе где је био заточен, његово поновно преузимање власти у Паризу током само три недеље, све је показивало да је „мали каплар“ задржао своје особине да доноси брзе и исправне одлуке. Али та способност га је напустила код Ватерлоа. Оклевао је.

Стратегија Велингтон: „Волео бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“

Шеснаестог јуна се на бојном пољу налази укупно 160.000 војника, Пруса је више него Француза. За седам сати је Наполеон, захваљујући пре свега својој старој гарди, успео да натера Блихерову армију у бег. Цена победе: 10.000 француских војника остало је на бојном пољу, Немаца је погинуло двоструко више. Велингтон је дан касније прокоментарисао пораз Пруса речима: Блихер је добио добре батине!

И Велингтон је за длаку избегао пораз јер је недалеко од Лињија, где су Пруси поражени, могао да задржи стратешки важно раскршће само зато што је заповедник трећине француске војске, маршал Неј оклевао да га енергично нападне. Ни тај маршал, којег је Наполен назвао „најхрабрији међу храбрима“, није био онај стари.

Најпре их је пустио да побегну па их није гонио

Дакле, Наполеону је успело да продре између Пруса и Енглеза. Војни стручњак, Ханс-Вилхелм Мезер је написао књигу о Ватерлоу. Он тврди да је Наполеон пропустио да се да у потеру за пораженим Прусима. „Напослетку, није знао где су и шта раде“, каже Мезер и додаје да је Наполеон потом пропустио да порази Велингтона ујутро 17. јуна, што би одговарало његовој намери да потуче противнике једног за другим. Велингтонова судбина већ је била запечаћена. Остала је записана његова реченица: „Волео бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“.

„Маршал напред“

Пруси су дошли касно, али не и прекасно. У касно поподне француске трупе су већ биле у дефанзиви, али појава пруских трупа натерала их је у општи бег. До краја тог 18. јуна битка је већ била завршена. Од Наполеонове Северне армије пола је остало на бојном пољу, убијено, рањено или у заробљеништву.

Проклетство и благослов Бечког конгреса

Међутим, Наполеону се од почетка испречио Бечки конгрес. После његовог пораза у Русији и протеривања на Елбу у Бечу су од 18. септембра 1814. до 9. јуна 1815. заседали победници како би договорили односе у Европи. Управо су завршили посао враћања граница и поредака на тачку пре појаве Наполеона, а Наполеон је поново преузео власт у Француској. У Бечу су били окупљени најмоћнији државници Старог континента у тренутку када се поново појављује њихов непријатељ. Још на двору Хабзбурга су се сви ујединили против Наполеона. Наполеон је са Елбе побегао пола године раније него што је требало. Да су се европски суверени разишли из Беча, коалиција против Наполеона не би настала тако брзо. И европска историја би вероватно изгледала сасвим друкчије. Овако је Ватерло означио крај француске доминације у Европи и постао синоним за тотални пораз.

Аутор: Фолкер Вагенер

Извор: DW.COM
Приредио: Настава историје

Градиво за такмичење гимназија 2017. године

Преглед градива за гимназије и правно-биротехничке школе
Преглед градива за II разред гимназије природно-математичког смера

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје