nastavaistorije

Овај корисник не није поделио икакве биографске податке

Почетна страница: https://nastavaistorije.wordpress.com

Драјфусова афера

Крајем XIX века у Француској се, као и у другим капиталистичким земљама, запажа нагло заоштравање класних супротности. Крупна буржоазија све више је скретала удесно и постајала све реакционарнија. У исто време клерикално монархистичке групације нису престајале са својим испадима против републике. На другоме полу расла је активност радничке класе, која је била све свеснија тога да се не могу измирити супротности које је одвајају од буржоазије.

Алфред Драјфус (Извор: Wikimedia)

Деведесетих година развила се жестока борба класа око чувене Драјфусове афере. 1894. године откривено је да је један француски официр продао немачком војном аташеу тајне војне документе. Сумња је пала на капетана Драјфуса. Драјфус је био Јеврејин. Француски официрски кор, који је знатним делом састојао од племића васпитаваних у језуитским школама, био је веома антисемитски расположен. Иако није било никаквих доказа против Драјфуса, он је оглашен за кривца, лишен чина и осуђен на вечиту робију на Ђавољем Острву: Антисемитски лист „Слободна реч“ („Libre parole“) повео је клеветничку кампању против официра-Јевреја, против којих је подигнута права хајка. Мало помало, бука се утишала, а Драјфуса су почели заборављати. Али су Драјфусови рођаци, трудећи се да издејствују обнову процеса, прикупљали доказе о његовој невиности. Показало се да прави кривац није био Драјфус, већ неки Естерхази, проблематична личност, мађарски официр на служби у француској војсци коју је издавао. Неколико утицајних личности, које су се увериле да Драјфусова кривица у најмању руку није била доказана, почеле су тражити обнову процеса. Али се војна клика, сем неколико више демократских расположених официра, успротивила обнови. Мало помало, узбуђење је почело захватати све шире слојеве становништва, и привлачити пажњу штампе. 1898-1899 године узбуђење које је изазвала Драјфусова афера достигло је огромне размере. Свуда се само о томе говорило. Образовала су се два табора – табор драјфусоваца и табор антидрајфусоваца. Првоме табору пришли су напредни радници и претставници напредне интелигенције (међу овима и више великих писаца: Емил Зола, Анатол Франс, Октав Мирбо и др.). У табору антидрајфусоваца били су пре свега претставници крајње реакционарних кругова – монархисти, клерикалци и националисти, који су водили клеветничку и лажну антисемитску пропаганду. Они су доказивали да су браниоци „части“ француске војске, чијем су престижу, тобож, наносили уштрба драјфусовци, који су изјављивали да је војни суд судио Драјфусу и неправилно и пристрасно. Националистима је пошло за руком да за собом повуку један део непостојане и политички неупућене ситне буржоазије.

Емил Зола „Оптужујем“ („J’accuse…!“), насловна страна листа „Орор“ („L’Aurore“), 13. јануар 1898. године (Извор: Wikimedia)

Чувени писац Емил Зола упутио је 1898 године отворено писмо претседнику републике (од 1895 до 1899 године на томе положају био је Феликс Фор; Фор је  подупирао антидрајфусовце). Золино писмо почиње речју „Оптужујем“. У њему је он оптужио реакционарне претставнике војске који су се послужили лажним документима у жељи да прикрију правога кривца. Због свог смелог поступка Зола је стављен под суд и осуђен на затвор, али је успео да пребегне у Енглеску.

Међутим, реакционарна солдатеска и монархистичко-клерикални кругови који су били у вези с њом хтели су да искористе створену ситуацију за борбу против републиканског уређења. Они су се држали веома дрско и изазивачки. 1898 године су министри војске, један за другим, демонстративно подносили оставке, тобож у знак протеста због тога што влада није довољно енергично бранила „част“ француске војске. 1899 године изненада је умро Феликс Фор. Док су га сахрањивали, националист Дерулед покушао је да наговори једног генерала да изврши државни удар. Дерулед није успео у свом покушају, а није ни могао успети, јер су народне масе биле одане републици и спремне да је бране. За претседника је изабран умерени републиканац Емил Лубе, кога су сматрали за драјфусовца. Националисти и монархисти покушали су да нагнају Лубеа да се повуче, али су се народне масе одупрле томе и реакционари су претрпели пораз.

Најдалековиднијим претставницима владајуће буржоазије постало је јасно да је неопходно потребно привести крају Драјфусову аферу, јер је даље заоштравање класних супротности, због огромног узбуђења које је изазвала ова афера могло довести до револуционисања народних маса и до масовне акције. 1899 године дошао је на власт кабинет Валдека Русоа, који је остаодо 1902 године.

Валдек Русо је припадао умереним републиканцима; на почетку своје каријере пришао је гамбетистима. Он је ставио себи у задатак да спречи даље заоштравање борбе око Драјфусове афере и да је ради тога ликвидира. У своме кабинету дао је положај министа војног реакционарном генералу Галифеу, који је 1871 године стрељао париске раднике, а положај министра трговине и индустрије – „социјалисти“ Милерану.

1899 године био је обновљен Драјфусов процес. Драјфус је опет оглашен за кривца, али је овога пута осуђен на десет година робије. Претседник Лубе га је помиловао, а генерал Галифе је изјавио у наредби упућеној војсци да је „инцидент ликвидиран“. Тако је буржоаска влада Валдека Русоа привела крају ову аферу, постаравши се да се сасвим не открије злочин реакционарних војних кругова у Драјфусовој афери, који нису само осудили невиног Драјфуса, већ су прикрили и правога кривца Естерхазија. Тек доцније (1906 год.) извршена је поновна ревизија ове афере и Драјфус је оглашен за невина и рехабилитован.

У наше време, фашисти поново покушавају да докажу Драјфусову кривицу, распирујући с тим у вези антисемитску пропаганду. Али они не могу навести ниједног доказа којим би поткрепили своју лажну тезу. 1930 године објављени су мемоари немачког војног аташеа у Паризу Шварцкопена, коме је у своје време Естерхази предао тајне документе. Шварцкопен је изјавио у својим мемоарима да је Естерхази доиста био шпијун, а да са Драјфусом није имао никаква посла.

Извор: Ј. В. Тарле, Историја новог века, део II, Београд, 1949, 151-153.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Camera obscura

Направи камеру с малим отвором

Грци су изумели још неке генијалне ствари које се и данас употребљавају. Најважнија је била camera obscura или камера с малим отвором. Један уметник осенчио је прозор тамним материјалом и кроз њега пробушио рупицу. На унутрашњем зиду просторије појавила се обрнута слика коју је затим скицирао.
И ти можеш направити камеру такве врсте само нешто мање величине.
1. Направи кутију од црног картона величине 20х10х10 цм.
2. На једном крају врхом игле пробуши рупицу.
3. На други крај кутије стави мастан папир.
4. Окрени отвор према некој јасној сцени.
5. Та сцена пројектоваће се на масном папиру.

Упозорење: Овај одраз биће окренут наглавачке. Могли бисте да дубите на глави како би боље видели!

(Илустрација: Мартин Браун)

Извор: Тери Дери, Откачени Грци, Београд, 2004, 81.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Јован Јовановић Змај „Памтите, децо“

Јован Јовановић Змај
ПАМТИТЕ, ДЕЦО

Памтите, децо,
Ове збиљске дане,
Ове збиљске дане,
Једва дочекане!
Јер откад се Вуче
невером назвао,
Откако је Милош
На Косову пао,
Од онога страшног,
Несрећног мегдана,
Јоште није било
‘Вако збиљских дана.

Памтите, децо,
Ове свете часе!
Душмани прегли
Да српство угасе.
Ал’ ваши оци
Волију умрети,
Нег’ што ће срама
И ропства поднети.
Они се дижу
На Турчина љута,
Да златној слободи
Пораскрче пута;
Они се боре
Да вам срећу створе,
Да можете свуди живети ко људи.

Памтите, децо,
Шта то време значи,
Јер бог би знао
На што ће изаћи;
Хоће л’ нам сванут
Зора обасјана,
Или ће се смркнут
После ових дана,
Или ћемо бити
И Срби и људи,
Ил’ ће тол’ки труди
Остати залуди.

Памтите, децо,
Овај тренут сваки,
Чувајте спомен
Од времена таки’,
Памтите полет
Српских соколова,
Ваших отаца
И ваших дедова;
Памтите муке
И усклике њине,
Памтите шта зборе,
Памтите шта чине;
Памтите им стазе,
Памтите им путе,
Памтите битке
И бојеве љуте!
И силне жртве
Ове ствари свете,
Српчићи мали,
Заборавит не’те!

Памтите, децо,
Ово време свето,
Памтите шта је
Данас започето!
Јер ако бог да
И срећа јуначка,
И српско небо
Буде без облачка,
И на њем’ зора
Слободно заруди,
И ви сад, децо,
Постанете људи, –
Кад обори време
Нас, очеве ваше,
Ви ћете сести
На гробове наше,
А ваша деца
Око вас ће стати,
Свако ће смети
Србином се звати.
Свако одрасло
У слободе стану
Имаће душу
Врлу и ваљану,
С поносним оком
И са ведрим челом
Биће на дику
Човечанству целом, –
Ох, да их могу
Насликати вешто! –
Ви ћете тадар
Причати им нешто
Што ће сузу кренут
И вашу и њину,
Што ће душу дизат
У рајску висину,
Причаћете дуго
Сваки своме чеду
О овим данима
Што су сад на реду!

Памтите, децо,
Та времена жива,
Утубите добро
Што се сада збива!

Преузето из: Јован Јовановић Змај, Песме о деци и за децу, Просвета, Београд, 1950.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Србија и Пољска после Првог светског рата (1920)

Images of Serbia and Poland from after the First World War. Mostly children and women in the picture, since many men were killed in the war.

Serbia: Map of Serbia from before and after the war. Then images of the countryside, of knitting women, woman with cradle, children posing for camera with dogs, children on their way to school, sitting at their desks and taking out their slates. The national footwear (kind of sock of braided belts). Young children work on a farm ‘bravely replacing the older generation’.

Poland: Map of Poland from before and after the war. Images of the countryside: geese, horses, children posing in front of the camera, shots of traditional costume, children in the hay, harvesting, flaxing, spinning, water pump, women carry bundles on their backs.

Director: unknown | Production Country: France | Year: 1920 | Production Company: unknown | FLM60371 | Film from the collection of EYE (Amsterdam) – https://www.eyefilm.nl/en

Извор: Eye Filmmuseum
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Лен Блок „Како направити мумију“

Преводилац: Тијана Михајловић
Лектор: Миле Живковић

Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за самопроцену знања на завршном испиту школске 2019/2020. године

Овде можете преузети комбиновани тест за самопроцену знања на завршном испиту школске 2019/2020. године:

Комбиновани тест

Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за завршни испит школске 2018/2019. године

Овде можете преузети комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2018/2019. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2018/2019. године

Овде можете преузети комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2018/2019. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Алекс Џендлер „Историја против Кристифора Колумба“

Преводилац: Ања Шарић
Лектор: Миле Живковић

Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Кетрин Темпест „Велика завера против Јулија Цезара“

На дан 15. марта 44. г. п.н.е, римског диктатора Јулија Цезара је убила група од његових 60 сенатора. Зашто су ови, како су себе звали, ослободиоци желели његову смрт? И зашто се Брут, кога је Цезар лично спасио, придружио завери? Кетрин Темпест истражује личну и политичку позадину убиства Јулија Цезара.

Преводилац: Миленка Окука
Лектор: Миле Живковић

Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

%d bloggers like this: