nastavaistorije

Први пут у историји човечанства, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског вира, анимирано је и “оживљено” уз помоћ врхунске Метахуман технологије развијене у Србији.

Потрага за информацијама о томе како су људи у праисторији живели и изгледали, деценијама заокупља пажњу научника и опште јавности. Одговор на ово питање сада је коначно понудила група научника и иноватора из Србије на челу са проф. др Софијом Стефановић. На бази анализе ископаних костију прво је урађен реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахуман технологије, коју је развила домаћа гејминг компанија и Unreal Engine-а софтвера, праисторијски човек виртулено и “оживео”. Тим је развио у потпуности револуционарни приступ коришћењу података који се могу добити анализом древних људских скелетних остатака и креирао дигитални биокинтетички модел лица.

Ко је био човек из Лепенског вира?

Први пројекат Дигитални древни људи је лице мезолитског човека чији су остаци откривени на локалитету Лепенски вир у источној Србији, на обалама реке Дунав пре око 10.000 година.

Лобања овог човека, чува се у Лабораторији за биоархеологију на Филозофском факултету у Београду. Антрополошке анализе овог скелета показале су да је ова особа живела око 55 година, да је била висока 178 центиметара и тешка око 70 килограма и да се хранио првенствено рибом.

Истраживач Лепенског вира, професор Драгослав Срејовић, по начину на који је индивидуа сахрањена (у седећем положају) сматрао је да се можда ради о шаману, тј. о особи која је имала специфичну улогу у заједници.За форензичку реконструкцију лица на основу костију лобање био је задужен Оскар Нилсон, стручњак из Шведске.

Југослав Пендић, са Института Биосенс у Новом Саду био је задужен за 3Д скенирање лобање и израду штампане верзије лобање на којој је вршена реконструкција, као и за израду 3Д модела реконструисаног лица, док је Милица Томић из Београда била је задужена за покретање биокинетичког модела у Unreal Engine-у.

Извор: IN Medija – YouTube zvanični kanal; Народни музеј; РТС
Приредио: Настава историје