Раша Попов „Изградио градове, потурају му села“

Илустрација Потемкинових села: Slug Signorino

ИЗГРАДИО ГРАДОВЕ, ПОТУРАЈУ МУ СЕЛА*

Прича о „Потемкиновим селима“ гласи:
Царица Катарина велика после руско-турског рата 1768-1874, освоји југ земље све до Црног мора. Послала је свога генерала Григорија Александровича Потемкина да тамо учврсти руску власт и развије привреду. Пусти југ да изради и насели. Потемкин оде на југ и баснословно се обогати. Али тамо се не изгради ништа.
Године 1787. царица крене са раскошном свитом и са страним амбасадорима у обилазак нове земље.
Потемкин, свемоћни господар југа, да превари царицу, доведе дрводеље и фарбаре на обалу Дњепра којим ће пропловити царичин брод. Нарочито на стрмим обалама војска мајстора почне тестерити, дељати, закуцавати и фарбати само предње забате кућа. Иза њих нема соба, него је читава кулиса подупрта дирецима да чврсто стоји. Издалека су дотерали, са две стотине километара удаљености сељаке са стадима оваца, да је крај лажних кућа напасају. Чобани су свирали у гајде.
А кад царски брод пролази ноћу, крај кућа су палили ватре, да се види да ту народ срећно живи.
Та лажна села која су изграђена по лукавој замисли генерала Потемкина, називају се и данас „Потемкинова села“. И данас, после 225 година за лажне подухвате засноване на превари, каже се: “То су Потемкинова села!”
Неки историчари кажу да је читаву ту причу измислила група Потемкинових непријатеља, да му науде.
Каћењла Енгељгарт каже да је Потемкин на новоосвојеном југу подигао значајне градове: на ушћу Дњепра у Црно море Херсон, Јекатеринослав (сада Дњепропетровск), Николајев и светску тврђаву Севастопољ. „Шта су јадна лажна села према овим стварним градовима!“ Узвикују други. А сем тога зна се да је на крају тог свог царског путовања, царица у Харкову Потемкину захвалила на свему што је за југ Русије учинио. Однекуд, сведочи један историчар, Катарини II се невероватно допао Кременчуг. У један мах, озарена лепом јесени у благом климом уздахнула је: „Штета што Петерсбург није изграђен на обалама Дњепра!“
За Потемкина је изречена чак и ова невероватна историјска оцена: Оно што је Потемкин урадио за југ Русије значајније је од онога што је Петар Велики урадио за њен север.
Царица се тад на Дњепру састала са аустријским царем Јосифом II. О том сусрету, очевидно значајном јер је одржан само две године пред избијање Француске револуције, забележена је раздрагана прича царице Катарине о најбољем банкету који су цареви доживели: „Ја сам једног дана пошла на састанак са царем Јосифом, мислећи да ћемо код њега ручати. Он је помислио да ћу ја проредити ручак, и замало да останемо гладни! Кад срећом појави се Потемкин и крене у потрагу, са својим људима. Убрзо је ручак био спреман, и ми смо доживели најбогатији могући ручак!“ Гриша се показао као спасилац царског благоутробија. Далеко је то од помисли да је лажним селима тај човек намагарчио своју царицу.
Четири године пре тога он је наговорио царицу да својој империји присаједини Крим. „Што трпите ту брадавицу на носу!?“
Он је руководио освајањем севернох „црноморја“.
Као војник био је у руско-турском рату заповедник коњице, Генерал-ан-шеф Голицин, главнокомандујући у том рату, рекао је да се руска коњица никад досад није показала тако сјајно. Потемкиновом заслугом. Јахао је с војском ипрви упадао у градове по Молдавији кад су Руси поразили Молдованчипашу. Румјанцев који је сменио Голицина поверио је Потемкину кирасирску дивизију, и повео иха да разбију Осман пашу под Силистријом.
А сем тога, он је изградио црноморску флоту и то с планом да прошири утицај Русије на Средоземље. Имао је на уму и балканске Словене. Није узалуд за њега своме краљу Фридриху Великом немачки амбасадор у Русији рекао: „Потемкин је најмоћнији човек Русије!“
Био је то учен човек. Студирао је старе језике, историју, филозофију и теологију. У разговору са црквеним великодостојницима задивио би их познавањем теолошке проблематике.
Знао је и старогрчки. Као стидент био је у стању да сатима седи над књигама и да их савладава једну за другом. Али је био склон и ленствовању. То су на универзитету професори приметили и избацили га с образложењем да је „лењ и изостаје с часова“.
Али он није изгледа патио због тога, друговима је рекао да ће једном постати маршал. И пријавио се у војску. Кад је био на врхунцу своје славе и моћи, од царице је добио титулу најсветлијег кнеза јужне (таврическе) Русије, а године кад је Крим припојен Русији (1784) прогласила га је за генерал фелдмаршала. Маршал је, дакле, постао.
За време ратовања у два рата с Турском, у другом, који ће избити одмах после царичине посете југу и састанка са Јосифом другим, (1787-1791), Потемкин се није показао најбоље. Тад је био главнокомандујући. Помагао је успону Суворова до војсковође, али сам Потемкин није имао дара за ратну тактику великог домета. Један историчар каже „да је само спутавао Суворова“. Изгледа да су се за оног ручка аустријски цар и руска императорка договорили да одмах крену у напад на Турску. Јосиф је срамно бежао 1791, у царским кочијама ка Темишвару, Руси су били тврђи.

1774: ПОТЕМКИН, ЦАРИЧИН ФАВОРИТ

Док је био на југу и у ратовима, Григориј Александрович Потемкин се дописивао са царицом Катарином. Веза међу њима била је трајна.
Још као студента професори су га као блиставог водили у аудијенцију царици. Доцније, као млади официр буде позван у двор на службу. Постао је шеф страже у гарди.
Драматичне ноћи кад су завереници упали у двор и ухапсили Катарининог мужа, цара Петра III, (28. јуна 1762.), легенда каже да је Потемкин заштитио царицу. Он ју је спровео на сигурно место, наоружаном сабљом.
За учешће у преврату који је цара убио а његову жену довео на трон, млади гардиста је добио чин потпоручника, статус камер-јункера и 400 душа кметовских. Он ће одсад бити под заштитом Орлова и његове породице.
(Највероватније је да је Орлов убио Катарининог мужа. Сурови феудални магнат постао је царичин фаворит. То је отмен назив за њене љубавнике.)
Царица је била старсна жена и нестална у љубави. Током свог удовишта променила је око 28 фаворита. Крунски савет државе редовно је кад се примети царичина нетрпељивост ка старом фавориту, расправљао о кандидату за новога. Јер било је недопустиво да у царску ложницу уђе неки проблематичан тип.
Године 1774. позову Потемкина у Петерсбург. Царица је раскинула с Орловим! Потемкин је кандидат за новог њеног фаворита, или просто речено – дилбера.
Царица је лепог младог човека (тада старог 35 година) заволела искреном љубављу. Не сасвим поуздани подаци говоре да је толико била њиме очарана, да му је предложила да се тајно венчају. Зна се чак да су се (вероватмо ноћу) венчали у храму Великог вазнесења, у Никитској улици у Москви. А идуће године царица је затруднела. Њој и Потемкину родила се ђерка Јелизавета. Њу су вели та верзија, васпитавали под именом Јелизавета Темкина. А удала се за генерала Калагеоргија.
Страст је царицу стигла опет децембра 1775. Потемкин је престао бити фаворит а за новог фаворита „постављен“ је лепотан Завадовски.
Али царица никад није заборавила Потемкина. Био јој је најмилији. Остала му је пријатељица до краја живота.
Потемкин јој је остао одан. Он је разбио Пугачовљеву устаничку војску (1775). Пугачов је дигао козаке баш кад су Потемкин и царица водили љубав. Била је то револуција на руски начин. Потемкин је укинуо козачку Запорошку аутономију и потчинио их царевини.
Царичин син Павле из љубоморе је разбио Потемкинов гробни споменик у Херсону.
А поуздана историја вели да је да украси царичину пловидбу Дњепром Потемкин наручио из Италије најмодерније кулис-мајсторе. И да се царица знајући да су то крај обале кулисе, била усхићена. Била је то уметност а у њену славу. Има ли ичег важнијег и лепшег.

*Одломак из књиге: Раша Попов, Задимљена историја, Београд, 2012, 68-72.

Приредио: Настава историје

Advertisements

Оставите коментар

Новогодишњи ТВ дневник ЈРТ, 31.12.1967. године

Дневник је кинескопиран за време емитовања 31. децембра 1967, а „Трезор“ га понавља у интегралној верзији са додатком неопходних информација. Ово је један од ретких снимака Дневника из шездесетих година сачуван у програмском архиву Телевизије Београд.

Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Календар такмичења из историје ученика основних и средњих школа школске 2017/2018. године

КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2017/2018. ГОДИНУ

ПРЕДМЕТ ТАКМИЧЕЊА ОРГАНИЗАТОР НАЗИВ ТАКМИЧЕЊА НИВОИ ТАКМИЧЕЊА КАЛЕНДАР ОДРЖАВАЊА ТАКМИЧЕЊА
ИСТОРИЈА Друштво историчара Србије “Стојан Новаковић“, Београд Такмичење у познавању опште и националне историје општински 17.3.2018. у 10.00 часова
окружни 22.4.2018. у 13.00 часова
републички 19.5.2018. ОШ „Вук Караџић“, Кладово

КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2017/2018. ГОДИНУ

ПРЕДМЕТ ТАКМИЧЕЊА ОРГАНИЗАТОР НАЗИВ ТАКМИЧЕЊА НИВОИ ТАКМИЧЕЊА КАЛЕНДАР ОДРЖАВАЊА (ДАТУМ, МЕСТО И ДР.)
ИСТОРИЈА Друштво историчара Србије “Стојан Новаковић“ Такмичење у познавању опште и националне историје општински 24.3.2018.
окружни 28.4.2018.
републички 26.5.2018. Зрењанинска гимназија

Преузми:
Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2017/2018. годину
Календар такмичења и смотри ученика средњих школа за школску 2017/2018. годину
Стручно упутство о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе – школска 2017/2018. година

Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Документарна серија “Пут у будућност” (РТС, 2017)

Прва сезона документарног наратива “Пут у будућност” (13 епизода) води нас на путовање кроз историју ликовне уметности на нашим просторима од 1950-тих до почетка 1970-тих година.
У питању је ауторски рад, са акцентом на личим искуствима и утисцима редитеља Бориса Миљковића. ”Пут у будућност” не треба посматрати као екстензију образовног система, видео уџбеник, документ, па ни мокумент. Треба га гледати као нову стварност, коју аутор, уз малу помоћ својих пријатеља и људи компетентних за одређене области, ствара, пре свега, са жељом да генерације које долазе не живе у уверењу да су ријалити програми једина могућа телевизијска стварност, већ да се упознају са разноврсношћу и богатством којима су обиловале визуелне уметности на нашим просторима у другој половини ХХ века… То може да буде један од могућих начина да се онима који долазе осветли могући пут у будуђност.
Користећи се необичном драматургијом, серија истражује узроке, последице, поводе, дешавања, мотиве, инспирације, уметничке правце, ликовне уметнике и њихова дела.

Прва епизода – Социјалистички реализам
Друга епизода – Задарска група
Трећа епизода – Још мало светла
Четврта епизода – Енформел
Пета епизода – Медиала
Шеста епизода – Уметност у одступници, социјалистички естетизам
Седма епизода – Ново је модерно
Осма епизода – Дом културе
Девета епизода – Три
Десета епизода – Незнани јунак
Једанаеста епизода – Експозиција
Дванаеста епизода – Дуго очекивани почетак краја
Тринаеста епизода – Телевизија

Главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма: Небојша Брадић
Аутор серије и познавалац прилика: Борис Миљковић
Историчар уметности: Оливер Томић
Госпођица Тривија: Милица Сужњевић
Др Но (глас): Танасије Узуновић
Гости: Петар Омчикус, Владимир Величковић, Ивана Симеоновић Ћелић, Слободан Шијан, Жикица Симић, Мрђан Бајић, Милош Кречковић, др Александар С. Јанковић, др Ана Мартиноли, др Радина Вучетић, Даринка Михајловић, др Милица Живадиновић, Јелена Кнежевић, Светлана Митић

Продуцент: Радио-телевизија Србије
Делегат продукције РТС: Александар Јанковић
Извршни продуцент: Јована Караулић
Директор фотографије и прва камера: Ненад Вељовић
Монтажер и друга камера: Анђела Грабеж
Арт директор: Тијана Здравковић Марић
Реализација и друга камера: Филип Мартиновић
Драматург: Милица Жебељан
Костим и сценографија: Тамара Брчић
Дизајн звука: Петар Антоновић
Музичка тема серије: Исидора Жебељан, Ђиротондо за ободу, клавир контрабас и удараљке
Година: 2017.

Извор: РТС – Културно-иметнички програм – Званични канал
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Први цртани филм „Фантазмагорија“ (1908)

„Фантазмагорија“ је француски анимирани филм који је 1908. године створио Емил Кол. То је први цртани филм у историји, један од првих примера традиционалне, руком цртане анимације.

Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Десет дужности ученика из 1910. године

У Политици од 19. августа 1910. године објављен је чланак о дужностима ученика које треба упамтити пред почетак нове школске године. Преносимо у целости „ових десет разумних заповеди В. Минха за ђаке“ од пре више од једног века. 

Десет дужности ученика*

  1. Школа је мала држава: Буди добар грађанин у тој својој држави, па да што ваљано урадиш за своју велику отаџбину.
  2. Помисли, да имаш примати велико наслеђе, и буди захвалан свима племенитима, који су ти га завештали, свима великим људима, који су радом свога живота створили и за тебе непролазне ствари.
  3. Научи се у маломе бити веран, да једном будеш могао бити у великоме; учи се стољњем реду, који ће ти помоћи за унутарњу ваљаност.
  4. Тежи за истинитошћу; немој само по форми да испуњаваш своје дужности и не буди задовољан спољним успехом. Немој учити другима за љубав, него мисли на себе самог и шта би ти хтео да вредиш.
  5. Немој лагати, ни као робови, који немају смелости за истину, ни као притворице, који хоће да се извију у висину, нити као варалице у речима, који позајмљено издају за своје. Тако исто не смеш бити дволичан: да се издајеш за смиренога пред својим родитељима, а дрзак и неуљудан пред својим учитељима и друговима.
  6. Буди добар друг међу својим парњацима, поуздан и веран; али не допуштај ниједном другу, који је гори од тебе, да тобом овлада. Не старај се, да друге у учењу претичеш само из таштог частољубља, али пази, да све урадиш, што твоја снага од тебе тражи.
  7. Не злоупотребљавај своју јачину према слабима и не буди охол према сићушнима; знај, да се већ и у младим годинама може дати доказа о великом срцу.
  8. Гледај, да будеш ваљан и у свима млађаним играма и да останеш чио и весео кроз све младо доба твоје. Љуби природу са свима створењима и не дај да ти икакав собни рад помути уживање у томе.
  9. Не клони духом, ако си што погрешио и морао казну отрпети; отпочни чило снова, па ћеш брзо моћи утрти све трагове минулога. Не дај да се неповерење усели у тебе и не мисли ништа зло о твојим наставницима; напротив, буди вазда убеђен, да су они само твоји пријатељи.
  10. Чини што добро драговољно поред твога обавезног рада, да би и доцније спадао међ оне, што сами себи постављају циљеве, а не међу полу робове, који раде само што им се наложи.
    ______
    Децо, изучите ових красних десет заповеди на изуст; изучите их и повинујте им се, па да вам добро буде и овог и оног света.
    ______
    * Сад пред почетак школске године могу згодно доћи ових десет разумних заповеди В. Минха за ђаке. И ми им их мећемо на срце.

Извор: Политика, бр. 2365, 19.8.1910, стр. 3.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Играни филм „Бој на Косову“ (1989)

Информације о филму: The Internet Movie Database
Приредио: Настава историје

2 коментара

Резултати Државног такмичења из историје ученика основних школа 2017. године

Овде можете преузети коначне резултате са Државног такмичења из историје ученика основних школа.

На Државном такмичењу учествовало је 365 ученика седмог и осмог разреда. У осмом разреду награђено је 12 ученика, а у седмом 24 ученика. Честитамо свим награђеним ученицима и њиховим наставницима.

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Програм Државног такмичења из историје ученика основних школа 2017. године

Преузми: Програм такмичења

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Резултати Државног такмичења из историје ученика средњих школа 2017. године

Овде можете преузети коначне резултате са Државног такмичења из историје ученика средњих школа.

Извор: Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

%d bloggers like this: