Комбиновани тест за завршни испит школске 2021/2022. године

Овде можете преузети комбиновани тест за завршни испит школске 2021/2022. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Извор: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2021/2022. године

Овде можете преузети комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2021/2022. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Извор: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за завршни испит школске 2020/2021. године

Овде можете преузети комбиновани тест за завршни испит школске 2020/2021. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Извор: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2020/2021. године

Овде можете преузети комбиновани тест за пробни завршни испит школске 2020/2021. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Извор: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Дупљајска колица

Народни музеј – сведок времена: Дупљајска колица

Извор: РТС Образовно-научни програм – Званични канал
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Комбиновани тест за завршни испит школске 2019/2020. године

Овде можете преузети комбиновани тест за завршни испит школске 2019/2020. године:

Комбиновани тест
Упутство за оцењивање

Извор: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Праисторијски човек из Лепенског вира

Први пут у историји човечанства, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског вира, анимирано је и “оживљено” уз помоћ врхунске Метахуман технологије развијене у Србији.

Потрага за информацијама о томе како су људи у праисторији живели и изгледали, деценијама заокупља пажњу научника и опште јавности. Одговор на ово питање сада је коначно понудила група научника и иноватора из Србије на челу са проф. др Софијом Стефановић. На бази анализе ископаних костију прво је урађен реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахуман технологије, коју је развила домаћа гејминг компанија и Unreal Engine-а софтвера, праисторијски човек виртулено и “оживео”. Тим је развио у потпуности револуционарни приступ коришћењу података који се могу добити анализом древних људских скелетних остатака и креирао дигитални биокинтетички модел лица.

Ко је био човек из Лепенског вира?

Први пројекат Дигитални древни људи је лице мезолитског човека чији су остаци откривени на локалитету Лепенски вир у источној Србији, на обалама реке Дунав пре око 10.000 година.

Лобања овог човека, чува се у Лабораторији за биоархеологију на Филозофском факултету у Београду. Антрополошке анализе овог скелета показале су да је ова особа живела око 55 година, да је била висока 178 центиметара и тешка око 70 килограма и да се хранио првенствено рибом.

Истраживач Лепенског вира, професор Драгослав Срејовић, по начину на који је индивидуа сахрањена (у седећем положају) сматрао је да се можда ради о шаману, тј. о особи која је имала специфичну улогу у заједници.За форензичку реконструкцију лица на основу костију лобање био је задужен Оскар Нилсон, стручњак из Шведске.

Југослав Пендић, са Института Биосенс у Новом Саду био је задужен за 3Д скенирање лобање и израду штампане верзије лобање на којој је вршена реконструкција, као и за израду 3Д модела реконструисаног лица, док је Милица Томић из Београда била је задужена за покретање биокинетичког модела у Unreal Engine-у.

Извор: IN Medija – YouTube zvanični kanal; Народни музеј; РТС
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Шунан Тенг „Историја чаја“

Преводилац: Миленка Окука
Лектор: Миле Живковић

Извор: TED-Ed
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Тестирајте свог наставника

Наставници нису свезнајући, они вас само заваравају претварајући се да све знају. Тестирајте истинску снагу њихових можданих вијуга овим питањима…

1. Које је било најдраже месо славног грчког учитеља Аристотела? Да ли је то било…
а) камиље месо
б) ћуретина
ц) коњска џигерица

2. Велики драмски писац Есхил је, наводно, умро када га је прелетео орао који је нешто испустио на његову главу. Шта је то било?
а) корњача
б) зец
ц) камен

3. Осим Олимпијских игара постојале су игре у Исмији. Победник Исмијских игара као награду добијао је круну. Од чега је била та круна?
а) целера
б) рабарбаре
ц) злата

4. Пре Аристотела, Грци су имали чудна веровања о слоновима. О чему је била реч?
а) Слонови немају колена па спавају наслоњени на дрвеће.
б) Слонови ништа не заборављају.
ц) Ако једеш месо од слона постаћеш јак као слон.

5. Који се спорт којим су се бавили стари Грци, задржао до данас?
а) хокеј
б) фудбал
ц) одбојка

6. Грчки учитељ Горгија рекао је: „Ништа не постоји“, па чак ни он сам. Скоро да и није постојао. Он се, наиме, родио под врло необичним околностима. Како?
а) У сандуку своје мртве мајке.
б) У планини, током снежне олује.
ц) На палуби брода који тоне.

7. Спартанска младеж је у оквиру војничког образовања увежбавана за послове тајне полиције. Шта су радили?
а) Убијали оне који су стварали проблеме.
б) Поправљали путеве и чистили улице.
ц) Бринули о старијима и кували им.

8. Колико далеко је успео да доплива грчки истраживач Питија?
а) до Енглеске и Северног мора
б) до Крита и Средоземља
ц) до Америке и Атлантика

9. У 4. в. п.н.е. Грци су изумели ново оружје. Запалили би течност која може да гори, а затим је бацали на непријатељске бродове или градове. Како се звало то оружје?
а) Грчка ватре
б) Зевсова освета
ц) Опасан пламен

10. На гробовима се садила тајанствена биљка. Данас нам та биљка није толико тајанствена. Која је то биљка?
a) першун
б) купус
ц) лук

Одговори: Сви тачни одговори налазе се под а).
Ако је ваш наставник сакупио од 0 до 5 бодова пошаљите га поново у школу.
Од 6 до 9 је прилично добар резултат.
Ако је сакупио свих 10 бодова, вероватно вара и претходно је прочитао ову књигу.

Извор: Тери Дери, Откачени Грци, Београд, 2004, 88-90.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

Драјфусова афера

Крајем XIX века у Француској се, као и у другим капиталистичким земљама, запажа нагло заоштравање класних супротности. Крупна буржоазија све више је скретала удесно и постајала све реакционарнија. У исто време клерикално монархистичке групације нису престајале са својим испадима против републике. На другоме полу расла је активност радничке класе, која је била све свеснија тога да се не могу измирити супротности које је одвајају од буржоазије.

Алфред Драјфус (Извор: Wikimedia)

Деведесетих година развила се жестока борба класа око чувене Драјфусове афере. 1894. године откривено је да је један француски официр продао немачком војном аташеу тајне војне документе. Сумња је пала на капетана Драјфуса. Драјфус је био Јеврејин. Француски официрски кор, који је знатним делом састојао од племића васпитаваних у језуитским школама, био је веома антисемитски расположен. Иако није било никаквих доказа против Драјфуса, он је оглашен за кривца, лишен чина и осуђен на вечиту робију на Ђавољем Острву: Антисемитски лист „Слободна реч“ („Libre parole“) повео је клеветничку кампању против официра-Јевреја, против којих је подигнута права хајка. Мало помало, бука се утишала, а Драјфуса су почели заборављати. Али су Драјфусови рођаци, трудећи се да издејствују обнову процеса, прикупљали доказе о његовој невиности. Показало се да прави кривац није био Драјфус, већ неки Естерхази, проблематична личност, мађарски официр на служби у француској војсци коју је издавао. Неколико утицајних личности, које су се увериле да Драјфусова кривица у најмању руку није била доказана, почеле су тражити обнову процеса. Али се војна клика, сем неколико више демократских расположених официра, успротивила обнови. Мало помало, узбуђење је почело захватати све шире слојеве становништва, и привлачити пажњу штампе. 1898-1899 године узбуђење које је изазвала Драјфусова афера достигло је огромне размере. Свуда се само о томе говорило. Образовала су се два табора – табор драјфусоваца и табор антидрајфусоваца. Првоме табору пришли су напредни радници и претставници напредне интелигенције (међу овима и више великих писаца: Емил Зола, Анатол Франс, Октав Мирбо и др.). У табору антидрајфусоваца били су пре свега претставници крајње реакционарних кругова – монархисти, клерикалци и националисти, који су водили клеветничку и лажну антисемитску пропаганду. Они су доказивали да су браниоци „части“ француске војске, чијем су престижу, тобож, наносили уштрба драјфусовци, који су изјављивали да је војни суд судио Драјфусу и неправилно и пристрасно. Националистима је пошло за руком да за собом повуку један део непостојане и политички неупућене ситне буржоазије.

Емил Зола „Оптужујем“ („J’accuse…!“), насловна страна листа „Орор“ („L’Aurore“), 13. јануар 1898. године (Извор: Wikimedia)

Чувени писац Емил Зола упутио је 1898 године отворено писмо претседнику републике (од 1895 до 1899 године на томе положају био је Феликс Фор; Фор је  подупирао антидрајфусовце). Золино писмо почиње речју „Оптужујем“. У њему је он оптужио реакционарне претставнике војске који су се послужили лажним документима у жељи да прикрију правога кривца. Због свог смелог поступка Зола је стављен под суд и осуђен на затвор, али је успео да пребегне у Енглеску.

Међутим, реакционарна солдатеска и монархистичко-клерикални кругови који су били у вези с њом хтели су да искористе створену ситуацију за борбу против републиканског уређења. Они су се држали веома дрско и изазивачки. 1898 године су министри војске, један за другим, демонстративно подносили оставке, тобож у знак протеста због тога што влада није довољно енергично бранила „част“ француске војске. 1899 године изненада је умро Феликс Фор. Док су га сахрањивали, националист Дерулед покушао је да наговори једног генерала да изврши државни удар. Дерулед није успео у свом покушају, а није ни могао успети, јер су народне масе биле одане републици и спремне да је бране. За претседника је изабран умерени републиканац Емил Лубе, кога су сматрали за драјфусовца. Националисти и монархисти покушали су да нагнају Лубеа да се повуче, али су се народне масе одупрле томе и реакционари су претрпели пораз.

Најдалековиднијим претставницима владајуће буржоазије постало је јасно да је неопходно потребно привести крају Драјфусову аферу, јер је даље заоштравање класних супротности, због огромног узбуђења које је изазвала ова афера могло довести до револуционисања народних маса и до масовне акције. 1899 године дошао је на власт кабинет Валдека Русоа, који је остаодо 1902 године.

Валдек Русо је припадао умереним републиканцима; на почетку своје каријере пришао је гамбетистима. Он је ставио себи у задатак да спречи даље заоштравање борбе око Драјфусове афере и да је ради тога ликвидира. У своме кабинету дао је положај министа војног реакционарном генералу Галифеу, који је 1871 године стрељао париске раднике, а положај министра трговине и индустрије – „социјалисти“ Милерану.

1899 године био је обновљен Драјфусов процес. Драјфус је опет оглашен за кривца, али је овога пута осуђен на десет година робије. Претседник Лубе га је помиловао, а генерал Галифе је изјавио у наредби упућеној војсци да је „инцидент ликвидиран“. Тако је буржоаска влада Валдека Русоа привела крају ову аферу, постаравши се да се сасвим не открије злочин реакционарних војних кругова у Драјфусовој афери, који нису само осудили невиног Драјфуса, већ су прикрили и правога кривца Естерхазија. Тек доцније (1906 год.) извршена је поновна ревизија ове афере и Драјфус је оглашен за невина и рехабилитован.

У наше време, фашисти поново покушавају да докажу Драјфусову кривицу, распирујући с тим у вези антисемитску пропаганду. Али они не могу навести ниједног доказа којим би поткрепили своју лажну тезу. 1930 године објављени су мемоари немачког војног аташеа у Паризу Шварцкопена, коме је у своје време Естерхази предао тајне документе. Шварцкопен је изјавио у својим мемоарима да је Естерхази доиста био шпијун, а да са Драјфусом није имао никаква посла.

Извор: Ј. В. Тарле, Историја новог века, део II, Београд, 1949, 151-153.
Приредио: Настава историје

Оставите коментар

%d bloggers like this: